ГРАД ДЕРВЕНТА
Град Дервента је смјештена на сјеверозападном дијелу Републике Српске. На основу нодално-функционалне регионализације РС, припада Добојско-бијељинској регији, а на основу нодално-функционалне регионализације БиХ припада регији Сјевероисточна Босна.
Простире се између Ивањског поља на сјеверу, ниских планина Вучјака на сјевероистоку, Крњина на југу, Мотајице на сјеверозападу, ријеке Саве на сјеверу и Укрине на западу, на 44,5 степени сјеверне географске ширине и 17,5 степени јужне географске дужине. Територија града покрива површину од 517 квадратних километара од чега градско подручје обухвата простор од 16,8 квадратних километара.
Надморска висина градског подручја се креће од 103 до 215 метара.
Граничи са Градом Добој, Прњавор и општинама Брод, Добој, Модрича, и Србац у Републици Српској те ријеком Савом са општином Бебрина у Хрватској.
Град је сјециште магистралних праваца Брод-Дервента-Добој-Сарајево-Плоче, Бијељина-Дервента-Бањалука, те регионалних праваца Дервента- Србац- Градишка и Дервента-Модрича. Кроз јужни дио општине пролази аутопут Бањалука -Добој чија је изградња у току.
Удаљена је 33 километра од аутопута Београд- Загреб који је веза са Србијом, Хрватском, Западном и Средњом Европом те југом и југоистоком Балканског полуострва. Дервента има веома повољан саобраћајно-географски положај који у мирнодопским условима пружа бројне предности у погледу привредног развоја града и општине. Подручје града обухвата 57 насељених мјеста, административно подијељених у 42 мјесне заједнице од којих је 6 градских и 36 сеоске.
Према попису из 2013. године на подручју града живи 25.922 становника, у градском подручју 12.680.
Дервента има умјерено-континенталну климу са преовлађујућим утицајем панонског простора. Средња годишња температура износи око 11 степени са просјечном количином падавина од око 811 милиметара. Карактеристике рељефа градског подручија везане су за припадност јужном ободу Панонске низије и у морфолошкој структури овог простора углавном доминирају ниска побрђа, брежуљци и алувијалне равни те простор општине пружа веома повољне и различите могућности у погледу аграрног привређивања.
Индустрија и пољопривреда чине основу привредног развоја града. У индустрији су најзаступљеније обућарска и металопрерађивачка, а у пољопривреди сточарска и ратарска производња.