Пољопривреда

Највеће пољопривредне површине на подручју општине заузима ратарска производња и то највише житарице, па крмно биље, уљарице, а у мањем проценту љековито и индустријско биље. Укупна површина под ратарско – повртларским усјевима је 15.280 ха, житарице заузимају око11.430 ха, од тога се под кукурузом налази око 7.000 ха, пшеницом 2.330 ха, а 2.100 ха под осталим житарицама (зоб, јечам, тритикале), под уљарицама (соја , сунцокрет и уљана репица) се налази око 700 ха, под сточним крмним биљем око 2.300 ха.

У посљедњих неколико година долази до повећања површина под уљарицама, дјетелинама, вјештачким ливадама и кукуруза за силажу у односу на површине под житарицама.

На подручју општине постоји дорадни центар при АД „Пољопривредник“, капацитета 3 тоне/сат. У протеклој години је дорађено 1.278 тона житарица (пшенице, ражи и јечма) и у овој години се очекује повећање производње.

Повртларска производња из године у годину се повећава и све више заузима обрадиво земљиште. Највише је заступљен кромпир, пасуљ, паприка, парадајз . Под поврћем се засије око 850 ха. Посебно треба истаћи производњу поврћа у затвореном простору (пластеници) чије се површине и објекти сваке године повећавају. Предност ове производње је у квалитетнијим производима, производња се одвија у току цијеле године и количински је већа по јединици површине.

Климатски услови омогућују интензивну производњу воћа на подручју општине Дервента али је она углавном усмјерена на производњу која служи за задовољење властитих потреба домаћинства. Највише је површина под шљивом, затим јабуком, крушком,вишњом. С обзиром на чињеницу да су то углавном старији воћњаци гдје је изостала примјена технолошких мјера и заштите, потребно је приликом заснивања младих засада приступити провођењу савремене технологије гајења, користећи квалитетан садни материјал, уз неопходну стручну помоћ. У посљедњих неколико година на подручју општине је засађено око 50 ха нових засада јабуке, шљиве и крушке и око 6 ха плантажних засада винограда. Потребно је и даље стимулисати произвођаче кроз подстицајна средства да се опредјељују за садњу плантажних засада с циљем интензивирања воћарске производње. На подручју општине дјелује удружење произвођача и прерађивача воћа „Воћар“.

У области хортикултуре треба истаћи узгој различитих форми декоративних, медицинских и ароматских биљних врста.

Сточарство спада међу најзначајније факторе развоја пољопривредне производње .На подручју општине постоји тенденција убрзаног квалитативног и квантитативног раста сточног фонда .Заштитом сточног фонда на подручју општине баве се АД „Ветеринарска станица“, те приватне ветеринарске амбуланте „Јелисић“, „Јелић“ и „Татић“ који територијално покривају цијело подручје општине Дервента. По економском значају говедарство заузима прво мјесто, а производња млијека добија све већи значај са око 4.500 комада музних крава и тренутним откупом свјежег млијека од око 6 милиона литара годишње. Највећи откупљивач млијека на подручју општине је „Млијеко-продукт“ из Козарске Дубице. Најзаступљеније је говече у типу сименталца ,око 80 посто, те црвени и црни холштајн и остала укрштена грла.

Свињогојство је грана за коју се произвођачи теже одлучују највише због недостатка обртних средстава за набавку квалитетног расног састава, губитка тржишта и због мање потражње свињског меса. Свињогојска производња служи углавном за задовољење властитих потреба , а само се мали број пласира на тржиште. На подручју општине има око 14.000 свиња у фази репродукције и подмлатка.

Перадарство заузима значајно мјесто у сточарству и на подручју општине не само због инсталисаних објеката него и због повећане потражње за месом перади. На подручју општине има преко 60 објеката за тов пилића капацитета са око 420.000 комада пилића у једном турнусу и са производњом преко пет хиљада тона меса на годишњем нивоу. Ова производња је попримила све принципе савремене производње захваљујући научним и технолошким достигнућима у области генетике, исхране и физиологије живине. Произвођачи живинског меса своје производе пласирају не само на тржиште БиХ већ и изван граница, а све се више одлучују на уговорену производњу из разлога сигурног откупа.

Овчарство је на подручју општине недовољно заступљено и екстензивног је карактера иако има све услове да се убрзано развија управо због мањих инвестиционих улагања и веће потражње за овчијим месом. Развојем ове гране сточарства искористиле би се велике необрађене пољопривредне површине на подручју општине.

Пчеларство доживљава своју ревитализацију на подручју општине које пружа идеалне услове за развој ове гране. На убрзан развој пчеларства утицала је и тешка економска ситуација и незапосленост па се многи у потрази за изворима егзистенције окрећу пчеларству. На подручју општине има око десет хиљада кошница пчелињих друштава, са годишњом производњом од цца 150 тона меда.

Рибарство је једна од најпрофитабилнијих пољопривредних грана. Узгој рибе и производња рибљег меса је вишеструко јефтинија него производња меса у сточарству. На подручју општине постоје добри услови за развој ове гране због тога што постоје површине земљишта које имају висок ниво подземних вода које би се могле искористити за изградњу рибњака. Процјене су да је на подручју општине око 10 ха површина под рибњацима.

Пољопривредна производња на подручју општине Дервента организована је кроз удружења и кроз задруге. На подручју општине дјелују Удружење фармера, Удружење пољопривредних произвођача , те задруге „Агропосавина фарм“ и ДОО „ Лазаревић Микропром“.

Удружење пољопривредних произвођача Дервента основано је почетком 2005. године. Тренутно броји 120 чланова. Циљеви удружења су: унапређење пољопривредне производње на подручју општине, едукација пољопривредних произвођача, унапређење сточног фонда, промјена структуре сјетве на подручју општине. Удружење је организовано по секцијама.

Удружење фармера је основано 2001.године и у саставу је Републичког удружења фармера. Ово Удружење броји око 60 чланова. Основни циљ Удружења је унапређење пољопривредне производње у области сточарства кроз увођење нових технологија у производњу, усвајање стандарда квалитета те едукацију чланова Удружења. У саставу Удружења формирана је женска секција која броји 15 чланова чије су активности углавном везане за производњу млијека и повртларску производњу.

ПЗ „Агропосавина фарм“ је задруга општег типа, основана 2002. године на иницијативу већих фармера са подручја општине са циљем побољшања економског положаја задругара, подизања стандарда и квалитета живота на селу и остваривања заједничких интереса. Задруга послује у складу са задружним принципима и тренутно има 25 чланова- задругара, а са 50 фармера одржава сарадњу кроз кооперантске односе. Одржава пословну сарадњу и са осталим пољопривредним произвођачима који су спремни да послују у складу са задружним начелима уз примјену савремених технологија у производњи. Основна дјелатност задруге је организовање производње на газдинствима задругара и коопераната уз пружање стручно савјетодавних услуга и обезбјеђење репроматеријала за производњу, откуп и пласман њихових производа. Претежна дјелатност задругара је производња млијека са обезбијеђеним пласманом, а један број задругара се бави и свињогојством и перадарском производњом, те производњом воћа и поврћа. Задруга је у сарадњи са међународном организацијом „ Санднес Дубровник Гроуп“ из Санднеса, Нервешка имплементирала пројекте контроле квалитета земљишта , заснивање вјештачких ливада, организовања станице за изнајмљивање пољопривредних прикључака, организовања производње, откупа и пласмана воћа и поврћа на отвореном и затвореном простору, компјутеризација пословања задруге и задругара , пројекат стручно-истраживачке службе уз организовање стручно-едукативних активности и студијских путовања задругара у Норвешку.

ДОО „Лазаревић Микропром“ је основан 1998. године. Бави се трговином, пољопривредном производњом , транспортом и откупом пољопривредних производа. Сједиште је у Великој Сочаници.У оквиру пољопривредне производње заступљена је производња житарица, млијека, тов бројлера, тов бикова и стеоних јуница. У оквиру откупа пољопривредних производа врши се откуп сировог млијека, телади и бикова и откуп житарица али и транспорт млијека до Козарске Дубице. Кооперација са пољопривредним произвођачима врши се кроз подршку набавке репроматеријала за прољетну и јесењу сјетву. „Лазаревић Микропром“ организује већ девет година Републичку изложбу сточарства у сарадњи са Агенцијом за узгој и селекцију у сточарству РС и Општином Дервента на којој се излажу грла из Брода, Добоја, Прњавора , Модриче и Дервенте. У оквиру пчеларства на подручју општине дјелују Удружења пчелара „Липа“ и „Златна пчела“, а активна је и ЗЗ „Медопром“.Основно опредјељење ових удружења је развој и промоција пчеларства, производња меда и других пчелињих производа, едукација чланства, набавка опреме, организовање изложби и пласмана пчелињих производа као и заштита животне средине.

У цјелини гледано подручје општине Дервента има погодне природне услове за пољопривредну производњу. То се првенствено огледа у разноликим климатским условима , значајним водним и земљишним ресурсима, еколошки чистом окружењу са добрим условима за производњу здраве хране, природним условима за ширење органске производње и прераде љековитог и ароматичног биља , значајним површинама неискоришћеног пољопривредног земљишта и значајним површинама под пашњацима као потенцијалом за интензивирање сточарске производње, у могућностима узгоја аутохтоних сорти и раса адаптираних на локалне еколошке услове, повећања наводњавања, добро организованој и територијално распоређеној ветеринарској служби, генерално добром опремљеношћу пољопривредном механизацијом као и постојању одређене инфраструктуре за откуп пољопривредних производа. Овоме треба додати и чињеницу о заинтересованости становништва у руралном подручју за доквалификацију кроз додатно специјалистичко образовање и обуку пољопривредних произвођача, развој органске пољопривредне производње, увођење нових производних технологија и модернизације пољопривредних газдинстава те организовања откупа пољопривредних производа. Међу потенцијалима (снагама) развоја руралних подручја Општине Дервента који су најдиректније везани за пољопривреду најважнији су сљедећи: неискориштени земљишни потенцијали, велики број незапосленог радно способног становништва, повољни природни услови за пољопривредну производњу, постојање природних услова за имплементацију интегрисаних пројеката (пољопривреда – туризам), постојање организованих облика пољопривредних произвођача , традиција у пољопривредној производњи, постојање капацитета за прихват и прераду, постојање служби подршке. Највећу препреку бржем развоју пољопривреде представљају уситњеност посједа, екстензивна пољопривредна производња, низак ниво специјализације производње , низак ниво техничке опремљености фарми и знања у коришћењу нових технологија, непостојање адекватних кредитних линија за пољопривреду и недовољна присутност стручних, савјетодавних и инспекцијских служби.

Средства за подстицај пољопривредне производње планирана су буџетом за 2017. годину у висини од 365.000 KM и то:

1. Средства за подстицање развоја сточарства, пчеларства, воћарства, виноградарства, љековитог, ароматичног, индустријског биља и хељде у износу од 340.000 КМ. Oд тога је планирано да средства намијењена за: -сточарство износе 266.000 КМ, -пчеларство 29.000 КМ, -воћарску и виноградарску производњу 10.000 КМ, -повртларску и цвјећарску производњу 27.000 КМ, -за љековито, ароматично, индустријско биље и хељду 8.000 КМ.

2 . Средства за модернизацију постојећих и изградњу нових производних капацитета у сврху прераде пољопривредних производа у износу од 9.000 КМ. Право на средства имају корисници који се на властитом имању баве производњом и прерадом пољопривредних производа намијењених тржишту.

3. Средства за едукацију пољопривредних произвођача и организовање изложби , семинара и сајмова, трошкове објављивања у медијима,трошкови рада комисије за давање у закуп пољопривредног земљишта у износу од 4.000 КМ.

4. Средства за оспособљавање деградираних, неплодних и пољопривредних земљишта лошијег квалитета и мелиорације земљишта слабијег квалитета (средства наплаћена од накнаде за промјену намјене пољопривредног земљишта и закупа земљишта) у износу од 7.000 КМ.

5. Средства за развој органске производње у износу од 5.000 КМ.

Програмом подстицаја пољопривредне производње на подручју општине Дервента за 2017. годину предвиђено је да право на подстицајна средства имају корисници односно пољопривредна газдинства са пребивалиштем односно сједиштем на подручју општине Дервента која обављају пољопривредну производњу на територији општине и која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава у општини Дервента. Приликом подношења захтјева за додјелу подстицајних средстава корисници морају поднијети документацију прописану Програмом за поједине врсте подстицаја и Пoтврду о регистрацији пољопривредног газдинства издату од стране АПИФА.

Подношење захтјева је у сали општине. Комисија за подстицај, коју предлаже Начелник општине, ће сагледати да ли корисник испуњава услове за додјелу средстава и утврђивањем чињеничног стања на терену ,сачинити ће записник о испуњености услова из Програма и приједлог Закључака о исплати подстицајних средстава и исто доставити Начелнику општине. Максималан износ подстицаја који може добити подносилац захтјева(пољопривредно газдинство) у току године , по основу једног или више видова подстицаја износи 3.000 КМ ,изузев газдинстава која имају 25 музних грла и више гдје подстицај по основу једног или више видова производње износи до 5.000 КМ. Програм подстицаја пољопривредне производње у 2017. години прати Стратегију руралног развоја општине Дервента од 2014. до 2020. године у оквиру својих буџетских могућности. У изради Програма су коришћене одговарајуће анализе стања пољопривредне производње, Анализе реализације Програма подстицаја за пољоприведну производњу из 2016. године као и искуство које је одјељење имало у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Подстицаји у пољопривредној производњи за 2016. годину

На 36. сједници Скупштине општине усвојен је Програм подстицаја у пољопривредној производњи у 2016. години. Програм је донешен у сагласности са Стратегијом руралног развоја општине Дервента за период од 2014. до 2020. и Стратегијом развоја општине Дервента за период од 2011. до 2016. године. Средства за подстицај пољопривредне производње планирана су буџетом општине за 2016. годину у висини од 330.000 КМ. За подстицање развоја сточарства, пчеларства, воћарства,виноградарства, повртарства, љековитог, ароматичног и индустријског биља и хељде планирана су средства у износу од 310.300 КМ.

-укупна подстицајна средства намијењена за сточарство износе 247.600 КМ, а критеријуми за додјелу средстава предвиђени су Програмом подстицаја за 2016. годину,

- за подстицаје у пчеларству биће издвојено 23.000 КМ,а право на подстицајна средства и узгој пчела остварују пчелари који посједују најмање 50 кошница односно пчелињих друштава,

-новчана средства која ће се исплаћивати на име подстицаја у воћарству и виноградарству износе 14.500 КМ према утврђеним критеријумима

-за повртларску и цвјећарску производњу у 2016. години биће извојено 20.000 КМ,

-укупна подстицајна средства за производњу љековитог, ароматичног и индустријског биља и хељде износе 5.200 КМ

За модернизацију постојећих и изградњу нових производних капацитета у сврху прераде пољопривредних производа планирано је издвајање у износу од 4.000 КМ.

За едукацију пољопривредних произвођача и организовање изложби,семинара и сајмова, трошкова објављивања у медијима, трошкова рада комисије за давање у закуп пољопривредног земљишта биће издвојено 4.700 КМ.
За оспособљавање деградираних,неплодних и пољопривредних земљишта лошијег квалитета(средства наплаћена од накнаде за промјену намјене пољопривредног земљишта и закупа пољопривредног земљишта) у износу од 8.000 КМ
За развој органске производње планирана су средства у износу од 3.000 КМ.

Право на подстицајна средства имају пољопривредна газдинства са пребивалиштем на подручју општине Дервента, која обављају пољопривредну производњу на територији општине и која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава у општини Дервента. Максималан износ подстицаја који може добити подносилац захтјева(пољопривредно газдинство) у току године, по основу једног или више видова подстицаја износи 3.000,00 КМ,изузев пољопривредних газдинстава која имају 25 музних грла и више гдје подстицај по основу једног или више видова производње износи до 5.000 КМ.

Из Програма за 2016. годину су изостављене ставке "Производња и узгој рибе" и "Производња садница јабучастог , коштичавог воћа и садница калемова" из разлога што посљедњих година није било захтјева за ове ставке.Изостављена је и ставка "Мелиорација пољопривредног земљишта слабијег квалитета "која се изводи путем крећчења и извођења земљаних радова због тога што се за текућу годину планира већи број захтјева за калцификацију пољопривредног земљишта.