Заједничким дјеловањем владиног и невладиног сектора против родно заснованог насиља

Удружење жена „Дервента“ одржало је јуче регионалну конференцију „Ширење добрих пракси у институционалном одговору на родно засновано насиље“ у оквиру пројекта „Женски активизам у борби против насиља“ . Пројекат је подржан од стране Амбасаде Канаде.
Учесници конференције биле су представнице циљне групе у пројекту, те представници Центара за социјални рад из Брода и Дервенте, основних и средњих школа,Одбора за равноправност полова Општине Дервента ,Центра за ментално здравље и Дома здравља Дервента,женских организација из регије и секција Удружења жена „Дервента“ из сеоских мјесних заједница.
Послије уводних напомена модератора, предсједник Удружења жена је упознала присутне са активностима петнаестогодишњег дјеловања Удружења , а координатор пројекта са реализацијом пројектних активности. Посебан акценат је стављен на трогодишњи рад мултисекторског тима за превенцију и сузбијање насиља у породици у Дервенти и Броду и изради локалног акционог плана за превенцију и сузбијање насиља у породици за 2020.годину,а носиоци активности су Удружење жена и институције које се баве проблемом насиља у породици.
Предавање на тему“Насиље у породици над дјецом типичног развоја и дјецом са посебним образовним потребама“ одржала је проф.специјалне едукације и рехабилитације Наташа Тинтор, а о „Смјерницама за процјену и управљање ризицима у ситуацијама насиља у породици“ говорила је предсједник Мреже жена у полицији МУП-а Жељка Милеуснић док је проф.др Мухамед Смајић из Министарства одбране БиХ говорио о имплементацији родне равноправности кроз механизме Резолуције УН-а 1325.
Закључено је да само заједничким дјеловањем владиног и невладиног сектора може се успјешно превентивно дјеловати на смањењу родно заснованог насиља. Превенција насиља је веома важна као и информисање жртве о њеним правима јер се у пракси показало да жртва често не зна своја права па их и не остварује. Дјеца су веома често жртве породичног насиља ,а насиље трпе и од оба родитеља. Још је трагичнија ситуација када су у питању дјеца са посебним потребама која не знају ни да пријаве насиље нити да се одбране од њега, а често им се и не вјерује. Зато је важно укључивање институција које могу да пруже адекватну помоћ и заштиту.
Посебан осврт био је на насиљу путем друштвених мрежа, којем су поред дјеце изложене и одрасле особе,веома често и не знајући да су постале жртве насиља. Зато се интернет третира као јавно мјесто и закон се према насиљу на интернету односи као према насиљу на било којем другом јавном мјесту.