Удружење жена „Дервента“ одржало је  јуче регионалну конференцију „Ширење добрих пракси у институционалном одговору на родно засновано насиље“ у оквиру пројекта „Женски активизам у борби против насиља“ . Пројекат је подржан од стране Амбасаде Канаде.

Учесници  конференције биле су представнице циљне групе у пројекту, те  представници Центара  за социјални рад из Брода и Дервенте, основних и средњих школа,Одбора за равноправност полова Општине Дервента ,Центра за ментално здравље и Дома здравља Дервента,женских организација из регије  и секција Удружења жена „Дервента“ из сеоских мјесних заједница.

Послије уводних напомена  модератора, предсједник Удружења жена је упознала присутне са активностима петнаестогодишњег дјеловања Удружења , а координатор  пројекта са реализацијом пројектних активности. Посебан акценат  је стављен на трогодишњи рад мултисекторског тима за превенцију и сузбијање  насиља у породици у Дервенти  и Броду и изради локалног акционог плана за превенцију  и сузбијање  насиља у породици за 2020.годину,а носиоци активности  су Удружење жена и институције које се баве  проблемом насиља у породици.

Предавање на тему“Насиље у породици над дјецом типичног развоја и дјецом са  посебним образовним потребама“ одржала је проф.специјалне едукације и рехабилитације Наташа  Тинтор, а о „Смјерницама за процјену и управљање ризицима у ситуацијама насиља у породици“ говорила је предсједник Мреже жена у полицији  МУП-а  Жељка Милеуснић  док је проф.др Мухамед Смајић из Министарства  одбране БиХ  говорио о имплементацији  родне равноправности кроз механизме Резолуције УН-а 1325.

Закључено је да само заједничким дјеловањем владиног и невладиног сектора  може се успјешно превентивно дјеловати на смањењу родно заснованог насиља. Превенција  насиља је веома важна као и информисање жртве о њеним правима јер се у пракси показало да жртва често не зна своја права па их и не остварује. Дјеца су веома често жртве породичног насиља ,а насиље трпе и од оба родитеља. Још је трагичнија ситуација када су у питању дјеца са посебним потребама  која не знају ни да пријаве насиље  нити да се одбране од њега, а често им се и не вјерује. Зато је важно укључивање институција које могу да пруже адекватну помоћ и заштиту.

Посебан осврт био је на насиљу путем друштвених мрежа, којем су поред дјеце изложене и одрасле особе,веома често и не знајући да су постале жртве насиља. Зато се интернет  третира као јавно мјесто и  закон се према насиљу на интернету односи као према насиљу на било којем другом јавном мјесту.