Туристичка организација

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ

Културно-историјско насљеђе, археолошки локалитети, етнолошка добра значајан су туристички ресурс општине Дервента. Најзначајни археолошки локалитети су Високо брдо - палеолитска станица, неолитско и енеолитско насеље у Горњој Лупљаници; Вис - илирска градина у Модрану, Сватовско гребље - средњовјековна некропола са исписаним мрамором; Сватовско гребље - средњовјековна некропола са исцртаним мрамором у Великој Сочаници и Културно-историјски комплекс Детлак.

Културно-историјски комплекс Детлак – Комплекс чине манастирска црква са средњовјековном некрополом, амбаринама и пећином. Амбарине у Доњем Детлаку чине 23 рупе у камену, смјештене на косој каменитој стијени у непосредној близини православне манастирске цркве Светог Илије у Доњем Детлаку и локалног пута кроз Доњи Детлак. Локалитет је удаљен 13 километара од градског насеља Дервента. Дубина амбарина је од 1,5 до 2,8 метра, средине широке од један до 1,8 метара и ширине отвора од 0,45 до 0,60 метара. Пећина је удубљење у стијени која су створена радом људских руку, а која подсјећају на олтарски простор неке богомоље. Највјероватније да се на овом локалитету налазила монашка испосница или мањи вјерски објекат. Средњовјековну некрополу чини мрамор са уцртаним Андријиним крстом, а највјероватније је подигнут некој истакнутој личности.

Музејска збирка – У Јавној установи – Народној библиотеци „Бранко Радичевић“, која се налази у центру градског насеља Дервента, налази се музејска збирка. Етнолошки дио збирке чине предмети сеоског и градског покућства, археолошко–геолошки дио чине артефакти са археолошких локалитета и различите стијене и минерали, а историјски дио збирке чине предмети и документи из прошлости.  

ВЈЕРСКИ ТУРИЗАМ

У туристичкој понуди Дервенте вјерски туризам има значајно мјесто. Разноликост културе и вјероисповијести потврђује постојање православних цркви и манастира, католичких цркви и самостана, џамија и других вјерских објеката на подручју града. У језгру града на размаку од 200 метара туристи могу посјетити православну цркву, католичку цркву и џамију. Ове богомоље плијене духовношћу, архитектуром, историјом, својим литургијским садржајем и представљају веома драгоцјено културно-истријско наслеђе Дервенте.

Саборни храм Успења Пресвете Богородице - Саборни храм Успења Пресвете Богородице налази се у центру града на Тргу православља. Ријеч је о једнобродној грађевини рашког стила, димензија 34 х 24 m са једном централном куполом висине 28,5 m, звоником висине 47,5 m и криптом у основи. Објекат је саливен од бетона, покривен бакром и са унутрашње стране обложен опеком. Иконостас је 2016. године израдио Александар Нинковић из Модриче а иконе на истом Петар Билић из Београда. Порту храма чине уређене пјешачке стазе и цвијећњаци. Испред храма се налази споменик борцима отаџбинског рата.

Стара Црква у Српској вароши - се налази у дијелу града који се назива Српска варош. Данашња црква је посвећена празнику Благовијести. Реплика је старе цркве Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина која је у периоду свог настанка 1851. године била највећа православна богомоља у Босни. Стара црква је била сазидана у облику лађе у величини 24 m x 12,60 m са зидовима дебљине 1,60 m а била је покривена са даскама. Одвојено од цркве налазио се звоник од дрвета и дасака ( 1936. године изграђен је звоник од армираног бетона). Срушена је на Спасовдан, 4. јуна 1992. године у ратним дејствима. На темељима старог храма данас се уздиже нови храм мањих димензија.

Манастир Покрова Пресвете Богородице- Манастир је посвећен Покрову Пресвете Богородице и подигнут је у долини рјечице Бишње у мјесту Доња Бишња као задужбина породице Ђекић. Налази се на 5 km од Дервенте, идући према Календеровцима. Градња манастира је започета 2002. године а већ 2006. године у манастир је пристигло братство. Манастирски комплекс чине црква Покрова Пресвете Богородице, параклис Светог Николе, двоспратни конак, економска зграда са сувенирницом, стара кућа са музејском збирком и воћњак са 1800 садница јабуке и крушке. Манастирска црква је једнобродног облика у византијском стилу са три апсиде, једном куполом и звоником на „преслицу“. Унутрашњост цркве украшена је резбаријом и живописом у византијском стилу. Параклис Св. Николе је задужбина Благоја и Јагоде Симић из Дервенте. У манастирској дестилерији производи се ракија од крушке и шљиве, те ликер од вишње. Ограда око манастира изграђена је од цигле цркве Успенија Пресвете Богородице у Дервенти која је срушена у рату 1992. године.

Манастирска црква Светог Илије у Доњем Детлаку- Црква се налази у селу Доњи Детлак. Удаљена је 14 km од Дервенте. Грађена је у периоду од 1910. – 1913. године. Првобитно је црква димензија 16 х 9 m била озидана од камена и покривена бибер цријепом. Обновљена је 2009. године и проглашена манастирском црквом. Манастирски комплекс чине црква Светог Илије са конаком, парохијски дом, реплика старе школе, љетниковац, гробље, стара некропола, пећина - монашка испосница и амбарине. Манастирска црква заузима централни положај у оквиру комплекса. Живописе у српско-византијском стилу израдио је Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовине је дјело Стеве Пене из Мркоњић Града а иконе у византијском стилу, насликао је Перо Боснић из Шипова. Цијели комплекс је 2010. године проглашен културно-историјским добром.

Црква Светог великомученика Пантелејмона у Осињи- Црква Светог великомученика Пантелејмона у Осињи је изграђена 1964. године. Објекат је једнобродне основе, димензија 14,5 х 6,5 m са звоником са једним звоном. Грађена је од цигле и армираног бетона а покривена цријепом. Уз цркву се налази парохијски дом и гробље. Црква је реновирана 1988. године.

Црква Светог великомученика Цара Лазара Српског у Појезни-Црква Светог великомученика Цара Лазара Српског се налази у селу Појезна, на 24 km од Дервенте. Једнобродна црква димензија 19 х 8 m са звоником, саграђена је 1968. године на мјесту гдје се налазила тзв. „чадор црква“ а касније „шеперуша“ посвећена Светом Пророку Илији ( 1893. – 1895. ) Олтар храма и иконе је живопсао Никола Ђуровић из Косјерића, док је иконостас изграђен од славонског храста. Од старина у цркви се чува амвон који је округлог облика израђен од кречњака, те један месингани крст на коме пише свети Никола.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Календеровцима- Храм Светог цара Константина и царице Јелене је изграђен 1936. године али је због трошности порушен осамдесетих година прошлог вијека. Поред њега 1988. године почела је градња садашњег храма који је довршен тек 1993. године. Има основу уписаног крста. Иконостас од храстовине је израдио Предраг Милаковић из Календероваца, а иконе на иконостасу је осликао јереј Перица Параклис из Бранковине.

Црква Светог Преподобног Сисоја Великог у Мишковцима- Црква Светог Преподобног Сисоја Великог у Мишковцима је завјетна црква, смјештена на падинама брда Вис, у сеоском гробљу села Мишковци. Удаљена је 9 km од Дервенте. Црква димензија 9,50 х 5,30 m је саграђена 1979. године на локацији раније црквице. Сваке године на празник Светог Сисоја 19. јула у цркву долази велики број православних вјерника да се поклоне честици свеца.

Парохијска Црква Светог Вазнесења Господњег у Великој Сочаници- Парохијска Црква Светог Вазнесења Господњег налази се у селу Велика Сочаница, на 14 km од Дервенте. Изграђена је у периоду од 1922. до 1934. године. Једнобродна црква димензија 21 х 9,50 m, украшена је иконостасом од јеловине и храстовине који је израдио Здравко Н. Радановић из Велике Сочанице. Иконе на иконостасу живописао је Александар Васиљевић из Добоја.

Самостан Плехан- Самостан Плехан је смјештен на истоименом брежуљку у селу Ковачевци, на 9 km од Дервенте. Основали су га 1875. године Фрањевци католичког реда. Тадашњи објекат је био саграђен по нацрту архитекте Карла Паржика. Самостанска и жупна црква на Плехану била је изграђена у неороманичком стилу и посвећена Светом Еванђелисти. Била је украшена витражима и мозаицима те сликама италијанског умјетника Марка Антонинија. У периоду од 1951. – 1965. године имао је намјену прво старачког дома а затим болнице за плућне болеснике. Тадашњи самостан и црква су девастирани у задњем рату. Данас се на мјесту старог самостана налази нови самостан. Пројекат обнове израдио је архитекта Златко Угљен. По свом изгледу нова црква се значајно разликује од уобичајеног изгледа оваквих објеката. У основи је кружног облика.

Црква Светог Јураја мученика- Црква Светог Јураја мученика је римокатолички вјерски објекат, изграђен на мјесту некадашње цркве Светог Винка из 1882. године, срушене током другог свјетског рата. Црква је обновљена након другог свјетског рата али је страдала у потресу 1969. године. Нова црква Светог Јураја Мученика изграђена је 1977. године, срушена у рату 1992, године, а обновљена је 2008. године. Модерни објекат од армираног бетона се налази у центру града поред зграде Градске управе.

Грчко-католичка црква Успенија Пресвете Богородице- Парохија у Дервенти је основана 1910. године а црква Успенија Пресвете Богородице је изграђена 1958. године. Црква је једноставне архитектуре, правоугаоне основе са улазним тријемом на западној страни, покривена тросливним кровом. Црква је обнављана у два навратa 1969. године након земљотреса и 2002. године.

Градска Џамија – Али-агина џамија - Али-агина џамија је исламски вјерски објекат, смјештен у центру Дервенте. Градску џамију основао је Али-ага крајем 16. вијека, а налазила се у центру тврђаве у коју су се грађани склањали за вријеме напада и уједно могли обављати намаз. Објекат је реновиран 1895. и 1972. године. Срушен је у рату 1992. године и поново реконструисан 2005.године. Објекат, који је био потпуно обновљен 1895. године, био је вањских габаритних димензија 12 x 15,10 m, имао је два појаса прозорских отвора и био озидан од цигле, а зидови су имали дебљину од 75 cm. Џамија је имала дрвени четвероводни кров са филцованим цријепом и минарет висине 27,90 m. Овај облик џамија је имала све 1992. године када је срушена. Поред џамије налазило се осмоугаоно турбе Шејх-Омера, чувара печата и његове жене Аише. У харему џамије било је мезарје за припаднике улеме Дервенте, а налази се и гроб првог дервентског капетана Салих-бега Беговића, који је умро 1790. године. Данашња џамија изгледом само подсјећа на стару џамију али не ужива режим заштите јер није изведена у складу са стањем објекта прије његовог рушења.

Горњачка џамија - Горњачка џамија је изграђена у 16 вијеку. Била је једна од три дервентске џамије које су се налазиле у центру граду. Имала је минарет висине 64 m сазидан од камена, гасулхану и мектебску учионицу. Реновирана џамија је срушена 1992. године током последњег рата. На истом мјесту изграђена је и 2018. године поново отворена данашња џамија. Унутар џамије је абдестхана и мектебска учионица.

Доњачка џамија - Доњачка џамија је смјештена 150 m од центра града. Основана је у 16. вијеку од стране Ибрахим-хоџе. У неколико наврата током свог постојања рушена је и обнављана. Задњи пут је срушена у току задњег рата и обновљена 2017. године када је поново отворена. Објекат је квадратног облика, димензија 11,5 х 14 m са минаретом украшеним дрвеним детаљима. Џамија је национални споменик БиХ.

СЕОСКИ ТУРИЗАМ

На подручју општине Дервента, постоје добри услови за развој сеоског туризма, као што су очувана природа, чист ваздух, богато етно-културно наслијеђе, гастрономија, могућности за одмор, шетњу и рекреацију, те близина културно-историјских споменика. Од понуде на селу истичу се смјештај на селу излетишта, воденице, етно-поставке и стари занати.

Смјештај Дармил– Смјештај на селу, власништво Боре Благојевића, се налази у селу Велика Сочаница, уз локални пут Дервента Осиња. Смјештај чине двије трокреветне и једна двокреветна соба, купатило и остава у приземљу, те једна двокреветна и једна трокреветна соба, трпезарија и купатило на спрату.

Смјештај Недић– Смјештај на селу, власништво Здраква Недића, се налази у селу Трстенци , у близини магистралног пута Дервента-Србац и ријеке Саве. Смјештај чине три собе капацитета осам лежаја, те сала за ручавање, дневни боравак и билијар салон.

Излетиште Надеша- Излетиште, власништво Ненада Кукића, се налази 27 километара од градског насеља Дервента, односно недалеко од сеоског центра Осиње и сеоске цркве. Излетиште чине стара риглована кућа, четири кијера, видиковац са столом и клупама за сједење, те стара воловска кола и оруђа за обраду земље, те вртешка и тобоган за дјецу. У првом кијеру налази се предмети које су користиле жене на селу у прошлости: натра, прибор за прање веша, обраду лана и конопље и други. У другом кијеру налазе се предмети који су користили мушкарци, а истичу се: стари радни сто и алат за обраду дрвета. Трећи кијер посвећен је Нади Кукићу, брату власника одморишта, који је страдао у рату 1992-95. У старој риглованој кући се налазе примјерци мушке и женске народне ношње, стари кревет, ормар из 1938. године, музички инструменти, те огњиште са разним кућним предметима: синија, чанак и дрвене кашике и слично.

„Докића млин”- Воденица, власништво Бранка Докића, налази се на рјечици Лупљаници, у селу Горњи Календеровци. Изграђена је 1907. године, а обновљена 2010. године. Уз Воденицу се налазе брана, неколико мостића преко акумулације, брвнара у изградњи, љетниковац , те простор за одмор и рекреацију.

„Стевића млин”- Воденица, власништво Милована Миловановића, налази се на ријеци Укрини у селу Дријен и једина је сачувана воденица на Укрини. Изграђена је 19. вијека, обновљена 1975. године, а реконструисана 2010. године.

Завичајна кућа породице Ђекић- Етно поставка, власништво Славка Ђекића, налази се у селу Жеравац, седам километара од градског насеља Дервента, одноно 500 метара од магистралног пута Дервента – Брод. У старој породичној кући налази се велики број старих предмета из прошлости, а поред куће се налазе два кијера са старим предметима.

Жикин ранч– Етно поставка, властништво Живка Катанића, налази се у селу Церани, 20 километара од градског насеља Дервента. Поставку чине велики број предмета и оруђа карактеристичних за ово подручје, а који су коришћени у прошлости у сеоским домаћинствима.

ЛОВ И РИБОЛОВ

Конфигурација терена, распрострањеност водених токова и значајна вегетација пружају повољне услове за развој ловног и риболовног туризма у Дервенти. На подручју Дервенте налази се ловиште „Мотајица“ којим газдује Ловачко удружење „Мотајица“. Риболов се углавном одвија на ријекама Укрини и Сави а у надлежности је Спортско риболовног друштва „Укрина“. Пецање је могуће и на рибњацима у склопу излетишта „Тешендић“ и „Докића млин“.

Лов - Ловиште "Мотајица" има површину 50.782 хектара и налази се у средишњем сјеверном дијелу Републике Српске, највећим дијелом на подручју Дервенте и мањим дијелом Добоја и Српца. Ловиште је углавном равничарског карактера, надморске висине 90 до 330 m, омеђено падинама планина Мотајице, Вучијака и Крњина, те водотоцима Саве, Укрине и Илове. Испресијецано је магистралним, регионалним и локалним путевима којима је обезбијеђен приступ у сваки дио ловишта. Од животињских врста које су погодне за лов у ловишту су заступљене: срна, зец, дивља свиња, дивља патка, дивљи голуб, фазан, шумска шљука и пољска јаребица, те предатори лисице, куне, дивље мачке и јастребови. Ловиште се константно насељава фазаном и дивљим зецом, врши се прихрана дивљачи у зимским условима и своди бројност предатора на подношљиву мјеру. Ловиште је интерно подијељено у једанаест површина о којима бригу воде ловачке секције и покривено је довољним бројем ловоузгојних и ловнотехничких објеката – хранилишта и солила за високу дивљач, високих чека, ловачких колиба и ловачких кућа. На Бабином Брду изграђен је централни објекат за прихрану и узгој фазанских пилића површине 2,5 дунума капацитета до 1500 фазанских пилића који се након прихране расподјељују секцијама за насељавање ловишта. Чланови ловачког удружења који испуњавају законске услове за извођење лова имају право лова на комплетној површини ловишта дозвољеној за лов. Чланови Ловачког савеза РС такође могу ловити као ловци-гости удружења а страни ловци који се баве спортским ловом могу ловити на подручју ловишта уз прописане одређене услове.

Ловачко удружење "Мотајица" Дервента Дервента је удружење грађана који се добровољно удружују ради узгоја, заштите и лова дивљачи, коришћења ловишта, развоја и унапређења кинологије и спортског стрељаштва. Број чланица се креће око 600 чланова. Сједиште је у улици Цара Лазара бб у Дервенти а централна ловачка кућа се налази на локацији Бабино Брдо. Први подаци о ловству у Дервенти датирају из 1918. године, а прво оснивање удружења забиљежено је 1922. године. Међутим, тек доношењем првог Закона о ловству 1949. године почињу законски организоване активности ловаца на узгоју и заштити дивљачи на овом подручју. Удружење „Мотајица“ Дервента има 11 секција: Секција Агићи, Секција Вишњик, Секција Лупљаница, Секција Лужани, Секција Појезна, Секција Трстенци, Секција Сочаница, Секција Дервента, Секција Календеровци, Секција Осиња, Секција Црнча. Значајна улагања у ловно-техничке објекте удружења довела су до изградње петнаестак прелијепих и функционалних ловачких објеката у нашем ловишту.

Риболов - Спортско–риболовно друштво „Укрина“ Дервента је добровољна , самостална, спортска, нестраначка и невладина организација која је основана 1997. године са циљем окупљања и удруживања грађана са подручја града Дервента. Циљ окупљања је бављење спортским риболовом, риболовним туризмом и рекреацијом у природи и уопште ради унапређења рибарства и заштите и унапређења човјекове околине. Друштво броји осам секција чиме је покривена ријека Укрина од Појезне до Лужана у дужини око 32 km. Такође ово друштво газдује дијелом ријеке Саве у дужини од 12,5 km и припада секцији Дервента 2. Наше друштво броји око 350 чланова који су распоређени у осам секција. Газдујемо са риболовним стазама и то: Стаза у Појезни, Дријену, Мишковцима, Дервента 1 и Дервента 2 и Босанским Лужанима. Треба нагласити да Друштво газдује са једном репрезентативном стазом која се налази на ријеци Сави на којој се одржава више такмичења. На овој стази друштво посједује надстрешницу, печењару и има доведену струју. Надстрешница је довољна за дружење око стотињак људи. Током године Годишњим планом друштво одржава школе риболова, као и такмичења: секцијска у мају мјесецу, друштвено такмичиње или општинско такмичење које се одржава у јуну мјесецу. У јулу мјесецу одржава се такмичење звано Сомијада (лов сома). Такође у јулу мјесецу наши такмичари одлазе на републичко такмичење које се одржава по препоруци Савеза. Поводом крсне славе града Дервенте ово друштво организује Вашарски куп , меморијални куп Станко Марјановић те фишијаду. Ова три такмичења су бројнија због учешћа сусједних друштава на поменутим манифестацијама.

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Спортско-културни центар Дервента - Спортска дворана налази се на улазу у градско насеље Дервенту из правца Прњавора и Српца. Репрезентативни објекат површине је 6.250 м2, а капацитет спортске дворане је 3.000 посјетилаца. Поред спортских активности у установи се одржавају културно-забавне манифестације. Традиционалне манифестације, које се организују у СКЦ Дервента су: Сајам привреде и туризма у склопу традиционалног Дервентског вашара, Новогодишњи турнир у малом фудбалу - Футсал, Спортске радничке игре, традиционални Фестивал изворне пјесме, Интер-фолк фест као и друге значајне манифестације.

Спортско-рекреативни центар „Олимп“ – Центар, власништво Андрије Бјелошевића, налази се на лијевој обали Укрине, уз саму ријеку и градски парк. Центар чине олимпијски базен димензија 50 m x 22 m и дубине од 1,8 до 4,5 метара; средњи рекреативни базен димензија 25 m x 15 m и дубине 1,65 метара; мали дјечији базен елипсастог облика са одговарајућом дубином за дјецу; игралиште за рукомет, одбојку, кошарку и мали фудбал; тениски терен, куглана и кафе бар.

УГОСТИТЕЉСТВО

Традиционална исхрана представља значајан и интересантан сегмент дервентске туристичке понуде, a дервентски крај има добре услове за узгој шљиве и винове лозе, од којих се добијају квалитетне ракије и вина.

Традиционална храна - Основа исхране која је карактеристична за дервентски крај у прошлости била је хљеб, а бесквасни хљеб називао се погача, хљеб од кукурузног брашна назива се куруза или кукуруза. Бунгур је врста каше која се некада припремала од пшеничних зрна уситњених пребијањем, која се кувају и зачињавају. Јагле су се кувале од пребијеног кукурузног зрневља заливеног млијеком. Скроб је врста ријетке каше, која се кува од сваке врсте брашна тако што се у воду која кључа досипа брашно и мијеша, ако се кува гушће и дода се маст или масни сир, онда је то цицвара, а ако се кува од кукурузног брашна, онда је то пура. Кешке је јело које се припремало само о празницима тако што се са бунгуром од пшеничног зрневља стављала цијела кокош и то би се кувало док се не одвоји месо од костију, које би се потом вадиле, а смјеса зачињавала и потом јела. Пријеснац се прави од рјеђег замијешеног тијеста од пшеничног или кукурузног брашна, додају се сир или кисели кајмак, па се то испече, а потом прелије кајмаком. Пита направљена само од печених кора називала се гужвара, а посебна врста пите је груша, која се прави од грушевине, млијека које је измужено након што се крава отелила.

Пиће- „Ресторан Еден“, власништво Бошка Асентића из Босанских Лужана производи шљивовицу, јабуковачу и крушковачу, а добитници су бројних награда за квалитет. „Дарс-воће“ у Куљеновцима, власништво Драге Ножице, производи јабуковачу, сеоско домаћинство Душка Јеврића производи шљивовицу – Сабор и сеоско домаћинство Мире Асентића из Куљеноваца производи Куљеновачку шљивовицу, јабуковачу и крушковачу. У дестилерији манастира у Доњој Бишњи производи се крушковача – виљамовка и ликер од вишања. У самостану на Плехану производи се траварица Плеханка. Производњом вина бави се „Виногради Кузмановић”, власништво Пере Кузмановића из Мишинаца, а бијело и црно.

СМЈЕШТАЈ