Професор Филолошког факултета у Бањалуци  Душко Певуља представио  је синоћ дервентској публици, у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“, трећи број часописа „Српски преглед“, уз осврт и на прва два издања.

Часопис је покренут средином прошле године са циљем да  повежу истакнуте српске ствараоце са различитих подручја на којима живе. Покренули су га професори Филолошког и Филозофског факултета у Бањалуци Зоран Арсовић, Ранко Поповић, пјесник Зоран Костић и Горан Гојковић, богослов из Канаде, а главни и одговорни уредник је професор  Певуља. Иначе, часопис носи исти назив као и магазин који је излазио крајем 19. вијека, а уредник му је био познати књижевни критичар Љубомир Недић.

„Часопис обрађује филозофске и филолошке теме, затим теме из науке и умјетности, не зато што смо претенциозни него да бисмо обухватили што већи број тема и учинили га садржајнијим и занимљивијим. Не сматрамо да је штампани часопис анахронизам и сматрамо да има будућност“, рекао је Певуља у свом обраћању. Он је нагласио да се ради о гласилу српског националног карактера , у најпозитивнијем смислу те ријечи.

Први број часописа био је посвећен Љубомиру Недићу, други Петру Петровићу Његошу, а трећи је посвећен  60. годишњици смрти Слободана Јовановића, једне од најзначајнијих фигура српског права, историографије и књижевности 20. вијека те човјека који је 44 године био професор Универзитета у Београду. Он је 1946. године осуђен на 20 година робије и умро у Лондону 1958. године. Војислав Коштуница, као високи државни функционер ,допринио је да се са дјела и имена Слободана Јовановића скине срамна оптужба па су и његови посмртни остаци пренешени из Лондона у Београд.

У овом броју часописа треба издвојити и обиман текст Петра Милосављевића поводом двадесетогодишњице „Покрета за обнову србистике“ као и светосавску бесједу Ранка Поповића,одржану о Савиндану ове године у Приједору и предавање Душка Певуље о Петру Кочићу , одржано крајем прошле године у Бечу.

Као саставни дио часописа ,у његовој едицији „Филологија“штампане су двије књиге, Горана Максимовића „Симо Матавуљ и Бока Которска“ и Мила Ломпара „Светлост и тама ништавила“.