Санација и реконструкција инфраструктурних објеката планирана је у оквиру пројекта изградње мира „ПРО-Будућност“(повјерење, разумијевање,одговорност за будућност), којег  проводи хуманитарна  организација Catholic Relief Services (ЦРС) .                                                                       Представници ЦРС-а  су јуче боравили у Дервенти  и представили основне критеријуме и начин аплицирања за пројекте, чије је провођење планирано у 2021.години. Донирана средства могу бити искоришћена за реконструкцију образовних, културних, вјерских и спортских објеката.

 Планирано је да у периоду од 2020.до 2022.године  буде одобрено укупно 25 инфраструктурних пројеката,а свака од 75 локалних заједница у којима дјелује „ПРО-Будућност“, међу којима је и Дервента, ће имати прилику да аплицира за средства .Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) је одобрила више од пола милиона марака за санацију и реконструкцију инфраструктурних објеката,који ће допринијети изградњи помирења и служити као заједничко добро свих грађана БиХ. УСАИД је издвојио  око 60 хиљада марака по пројекту,а локалне заједнице требају да учествују са најмање 20 ,а највише 49 посто властитих средстава.

Уз  обезбијеђење гаранције за све потребне дозволе ,техничке детаље о радовима  те осигурање да предложени  пројекти неће имати негативан утицај на животну средину и здравље људи,из  „ПРО-Будућности“ наглашавају да у приједлозима пројеката мора бити описани начин на који ће инфраструктурни  објекат допринијети активностима изградње помирења и повјерења у локалној заједници.

„Кроз сарадњу са локалним заједницама у протеклих седам година  имали смо прилику чути који су њихови приоритети и обнова објеката  се показала као један од њих. Срећни смо што смо могли одговорити на те потребе  али ући и у једно ново поглавље нашег пројекта.Ово није само реконструкција објекта, желимо да  то буде мјесто окупљања људи свих етничких и вјерских припадности, мањина, маргинализираних група које ће се дружити ,размјењивати мишљења ,па чак и она супротна и на тај начин доприносити повећању међусобног разумијевања“, рекла је Мајда Бехрем -Стојанов, директор пројекта .