Служењем  парастоса ,полагањем  вијенаца и прислуживањем свијећа на спомен комплексу на Чардаку је јуче ,на мали Васкрс, обиљежено 28 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Васкрс 1992. године  убили припадници ХВО и паравојних хрватско-муслиманских формација .Злочини који су почињени у Дервенти никада не смију да буду  заборављени, а голгота коју су прошле жртве и њихове породице вјечна су опомена српском народу на овом простору. Ове године су се Дервенћани окупили у знатно мањем броју него протеклих година због пандемије и забране већи јавних окупљања.

Начелник општине Милоарад Симић је положио вијенац на споменик и истакао да је тог Васкрса, прије 28 година извршен погром над недужним српским цивилима који су само бранили свој кућни праг.

„Нажалост,невино страдалим цивилима  одајемо помен .То је обиљежавање једне туге, једног погрома над људима који нису ушли ни у чију кућу, само су хтјели сачувати свој праг.И ево видите каква је била цијена чувања прага. То Дервента неће никада  заборавити. Драго ми је да породице и удружења његују овај датум као и ми из структура власти. Урадили смо ово скромно али велелепно здање са капелицом и заједно са свештеницима одали данас дужно поштовање  невино страдалим цивилима“,рекао је начелник Симић и изразио увјерење да ће опет  доћи вријеме када ће се поново масовније обиљежавати овај датум и одавати  помен убијеним цивилима.

Неки  од мјештана овог насеља  су убијени на кућном прагу,неки су одведени у логоре и свирепо мучени, а ову голготу преживјела је Загорка Кузмановић која је у логору провела осам дана.

„Сваке године су велике емоције када обиљежавамо овај дан. Враћамо се на тај дан и шта смо све преживјели. Велики број наших суграђана је страдао тог дана и као што знате постојала је јама гдје су побацани као стока. Један већи број је одведен у логоре међу којима сам била и ја и мој муж и многи из моје породице. Тужна су и тешка сјећања и не поновило се више“, рекла је Загорка. Срби су одведени у логоре  у војно складиште на Рабићу,оближњем Пољу и бившем Дому ЈНА у Дервенти гдје су прошли најсуровија мучења.

„Страдање Срба из Чардака је највеће страдање Срба у Дервенти које се не смије никада заборавити“, рекао је Славиша Ђураш , члан Организационог одбора и син убијеног Благоја Ђураша. Он је истакао да у посљедње двије године добојско  и  Тужилаштво БиХ нису процесуирали никога од одговорних за овај злочин. „Послије предмета Азре и Алмаза Незировића имамо премете команданта војне полиције Жељке  Пудића који није покренут, Златка Марића који је би командант 103 .бригаде и био присутан убиству мога оца. Не знамо зашто је то стало. Имамо проблем јер  је за двије протекле године умрло пар свједока и доћи ћемо у ситуацију  да за три године неће имати ко да свједочи“, рекао је Ђураш. Истакао је да требају бити  процесуирани  и одговорни за злочине почињене над српским становништвом у Кострешу, Лужанима, Пољу и  другим мјестима  у Дервенти.