Начелнику Симићу уручен Орден Европског покрета у БиХ

Orden za načelnika 039
Dec 25 2020

Начелнику Дервенте Милораду Симићу је јуче на пригодној свечаности у Сарајеву уручено највише признање Европског покрета у БиХ „Орден Европског покрета у БиХ“ односно „Орден народа, грађанки и грађана БиХ“ за посебне заслуге и подршку процесу ЕУ  интеграција БиХ као и за допринос развоју локалних заједница у Републици Српској.

Орден се додјељује поводом обиљежавања десетогодишњице увођења   безвизног  режима за грађане БиХ ,који је званично ступио на снагу 15.12.2010.године. Обиљежавање овог значајног датума реализовано је у оквиру традиционалних активности обиљежавања „Дана и мјесеца Европе у БиХ 2020“,а признања су  уручена заслужним институцијама,локалним заједницама, колективима и појединцима који су подржали и учинили много на промоцији и увођењу позитивних пракси и ЕУ стандарда у БиХ.

У образложењу признања које је додијељено начелнику  Симићу стоји:

„Орден додјељујемо за посебне заслуге и подршку процесу ЕУ интеграција Босне и Херцеговине као и за допринос развоју локалних заједница у Републици Српској  и посебно стварање бољег пословног и друштвеног окружења у Дервенти,градском али и руралном дијелу,који је један од најбољих примјера успјешног и убрзаног развоја града, уз примјену „позитивних европских вриједности и“ вишегодишњег ангажмана начелника Симића, по и у интересу свих становника Дервенте ,без обзира  да ли и којој политичкој странци ,исти припадали. Пет узастопних мандата у функцији начелника Дервенте али и десетине компанија из држава ЕУ,које су изабрале Дервенту за мјесто свог пословања у РС и БиХ довољно говоре сами за себе о карактеру ,пословној компетенцији ,успјешности,  повјерењу и харизми господина Милорада Симића. Пет мандата,али и јасни и видљиви резултати рада и развоја Дервенте Градоначелника  су „бјанко гаранција“  и „виза“ да можемо с правом г-дина Симића сврстати у групу најбољих градоначелника/начелника у историји БиХ и Републике Српске“.

Захваљујући се на  додјељеном признању начелник Симић је истакао да ће и његов будући рад бити за добробит Дервенте.

„Велика ми је част примити ово признање посебно што сам у друштву веома цијењених лауреата. Дервента је чланица Европског покрета  дуги низ година,а ово признање је још једна потврда њеног напретка .Мојих шеснаест година на челу општине је прошло само у љубави према Дервенти. Имали смо несрећу да смо послије Вуковара били највише девастиран град. Највећа тековина нам је да смо ,тако расељени и тако погођени , направили један висок ниво толеранције. У Дервенти послује 820 привредних субјеката ,од тога тридесет двије стране компаније и ту је највећа  концентрација страног капитала и поново се најављују нови инвеститори.  Обезбиједили смо извоз од 13 хиљада марака по глави становника. Буџетом смо више него задовољни ,једини смо у РС који смо узастопно од двије ревизије јавног сектора добили позитивне извјештаје ,стипендирамо све своје студенте на државним факултетима, у спортисте улажемо око пола милиона марака од свог скромног буџета“, рекао је начелник  Симић те истакао да значајан број младих из других средина бира Дервенту за свој дом .

Предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало изразио је задовољство ради уручивања признања истакнутим појединцима који су својим радом и дјеловањем  дали велики допринос  на пољу европских интеграција  и јачању економског окружења  .

„Европски покрет је 15.децембра обиљежио десет година од увођења безвизног режима,а самим тим и десет година додјељивања „Ордена  Европског покрета у БиХ“. Европски покрет је, инспирисан људима који су подржали укидање виза за грађане БиХ, донио одлуку да поводом десетогодишњице  укидања визног режима подијели највише признање онима који су помогли друштвени развој БиХ ,процесе европских интеграција  и који су у овом тренутку на стубу  одбране од Цовид 19“,рекао је,између осталог,  у свом обраћању  Праштало.

Поред Симића признање је уручено и министру здравља и социјалне заштите РС Алену Шеранићу, фудбалској легенди  Ивицу  Осиму ,за кога је признање примио његов унук и новинару  Елвиру Буцалу.