Министарство просвјете и културе  РС прихватило је приједлог Музеја Републике Српске да се Листа  нематеријалног културног насљеђа РС прошири са три нова елемента и то :„Дервентским вашаром“, „Бањалучком кером“ и  херцеговачким „Сиром из мијеха“.

У образложењу које је Одјељење за нематеријално културно насљеђе Музеја Републике Српске доставило Министарству  стоји  да су у претходном периоду прикупљени подаци  за три нова елемента нематеријалног културног насљеђа те да су они добијени у сарадњи са локалним заједницама, надлежним институцијама , групама и одговарајућим невладиним организацијама.

Приједлог да се „Дервентски вашар“ уврсти на листу нематеријалног културног насљеђа је дио пројекта који је покренула Народна библиотека „Бранко Радичевић“у Дервенти, у сарадњи са Музејом РС,а који се односи на заштиту културног насљеђа општине Дервента.

Сви приједлози су припремани у сарадњи са стручним  консултантима  из Музеја  РС.

У образложењу приједлога који је достављен Министарству просвјете и културе РС стоји:

„Дервентски  вашар је један од најзначајнијих догађаја у Дервенти  који се одржава већ 169 година. Када су Турци освојили Босну ,порушили су старе богомоље и цркве и скоро три вијека нису дозвољавали да се граде  нове. Године 1851. Султан Абдул Хамид  II  је потписао ферман којим се дозвољава православним Србима да у Дервенти саграде своју цркву. Православни  вјерници су 28.августа на Велику Госпојину масовно присуствовали освећењу  цркве и припремили народно славље. Од овог догађаја je под окриљем цркве настао Великогоспојински   вашар који се,уз  прекиде због ратова, одржао до данашњих дана“.

У Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ кажу да „Дервентски вашар“ није једино културно добро које планирају да заштите на овај начин.

„Покренућемо истраживање етномузиколошких обиљежја  шаргије и пјесме везану за шаргију  и то тако што ћемо проћи кроз села и детаљно забиљежити  фотографијама, снимцима и текстом историјат и садашњост овог инструмента. Теренска истраживања су најважнија, а до сада није било пуно таквих истраживања“, рекла је Мирјана Плиснић, директор библиотеке.