На јучерашњој сједници Народне скупштине Републике Српске расправљано је о Нацрту закона о Граду Дервента ,према којем би наша општина добила статус града.

„Нацртом закона о граду Дервента, о којем се данас води расправа у Народној скупштини Републике Српске, дефинише се да та општина добија статус града“, рекла је министар управе и локалне самоуправе Српске Сенка Јујић на јучерашњој сједници.

Образлажући овај нацрт закона у Народној скупштини Републике Српске, Јујићева је подсјетила да је општина Дервента 2019. године на основу одлуке Скупштине општине покренула поступак за додјелу статуса града достављањем ове одлуке Влади Републике Српске.

Она је додала да је, уз ову одлуку Скупштине општине, достављен и елаборат о оправданости захтјева за стицање статуса града, који садржи цјелине – основе за тај статус, историјске претпоставке, географски положај, природне ресурсе, демографски, друштвени и економски развој, запосленост и пословање привреде у 2018. години, регионалне интеграције и буџет.

Јујићева је рекла да овај закон прописује испуњавање услова за добијање статуса града да општина има више од 50  хиљада  становника и у посљедње три године ,на основу одлуке о утврђивању степена развијености јединице локалне самоуправе, има статус развијене.“Изузетно општина која има стопу незапослености изнад републичког просјека,статус града може стећи без обзира на број становника“, истакла је Јујићева.

За шефа посланичког клуба СНСД-а Игора Жунић одлука да се једна од данас најразвијених и послије рата једна од најпорушенијих општина назове градом ,је похвала свим њеним грађанима. „ Од спаљене земље,четрнаест хиљада порушених објеката,без воде ,без струје ,сви заједно,грађани Дервенте, пријатељи Дервенте и они који не живе сада у Дервенти смогли су снаге да то све врате и крену напријед“, рекао је Жунић.                                                                                                                           Он је истакао да је осим броја становника, за стицање статуса града важна историја ,градски дух,начин на који људи живе и раде, каква је перспектива тог простора па  се осврнуо на Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1928.године када је у Дервентском срезу живјело 71.000 становника. Од тог периода па до почетка ратних дешавања Дервента је увијек имала више од педесет хиљада становника,према попису из 1991.године  педесет седам хиљада.

„Важна  улога кроз историју огледа се у томе да је управо у Дервенти основана прва Дирекција жељезница у БиХ,болница, водовод који је четврти изграђени у читавој БиХ,Фудбалски клуб „Текстилац“,да традицију дужу од једног вијека у нашем будућем граду имају и Учитељска и друге школе,недјељник „Дервентски лист“  и многи други.Све то говори у прилог чињеници да у Дервенти постоји урбани дух већ дужи период“,рекао је Жунић.

Иако поздрављају развој сваке општине ,посланици опозиције су дјелимично критиковали Нацрт. ПДП-ова Гордана Видовић је рекла да Дервента можда има највећи број запослених али има и најмањи просјек плата, а нема ни болницу те изнијела мишљење да није довољно учињено за Дервенту  јер је аутопут обишао Дервенту .

„Просјек плата је порастао за најмање стотину марака у претходном периоду,а болницу је укинула послијератна власт која је и у Српској и у Дервенти опозиција, а када говорите о аутопуту када је прављен просторни план сама верзија је заобишла Дервенту,а тада ја нисам био народни посланик,није била ова власт већ су били неки који су имали потпуно другу визију“,одговорио је Жунић.

Шеф посланичког клуба СДС Миладин је рекао да подржава да Дервента добије статус града и поручио да жели да се сви дијелови Републике Српске развијају једнако, али сматра да је потребно мијењати Закон о локалној самоуправи  како би се дефинисали јединствени критеријуми без политичког утицаја о томе да ли нека локална заједница може или не да има статус града.

За добијање статуса града неопходна је и измјена Закона о територијалној организацији. Нацрт тог акта народни посланици размотрили су готово без расправе.