У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте.

Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су остали страдали у логорима.

Предсједник Удружења ратних Драго Кнежевић је посјетио да је Хрватска војска дошла преко границе у другу земљу да би на Чардаку побила цивиле на њиховим кућним праговима, затрвши чак и читаве породцие Лазаревић, Живковић, Зорић, Ћудић и других.

“Морамо то понављати из године у годину да би Тужилаштво напокон реаговало. У кући Живковића су злочинци тражили да им направе ручак, а када су ручали, онда су их све побили. За све то нема оптужница нити правде. Свјесно су правили логоре за Србе у Пољарима, Рабићу, Дому војске и другим мјестима, гдје су заклали Благоја Ђураша, а логораше тјерали да пију његову крв. Азра Башић је за убиство Ђураша осуђена на 14 година затовра, док је Дамир Липовац за двије егзекуције и злостављање заробљеника осуђен на свега седам”, рекао је Кнежевић у свом емотивном говору, подсјетивши да су на Васкрс 1992. године хрватско-муслиманске формације упале на Чардак и починили ова убиства.

Свештеник Далибор Ђекић,тада четрнаестогодишњак, је остао без оца Слободана.

“То је празнина која је остала читавог мог живота, али сам опет поносан јер сам са својим комшијама уписао себе у историју града и темеље Републике Српске. Моје срце највише обузимају Христове ријечи ученицима пред страдање: „Не брините се јер ће ваша жалост постати радост“. Ти људи су послије крвавог пира на Библиотеци написали „Чардак је мртав“, али то нису успјели”, нагласио је Ђекић.

Градоначелник Милорад Симић рекао је да се на Чардаку догодио велики злочин и да су многи људи страдали на кућним праговима.

“Ми не смијемо заборавити све што смо проживјели, а опростити се треба. Човјек се након толико година, па и након Другог свјетског рата, запита да ли опет морамо размишљати да ли је то зло живо. Мислим да нам Запад неће опростити слободарски дух, али морамо се држати скупа и наше Србије, да не штетимо БиХ, али уз заштиту наших права које нам припадају”, поручио је Симић.