У  Спомен-комплексу „Чардак“ данас су обиљежене 34 године од страдања 37 Срба из насеља Чардак, уз поруку да је вјечни завјет да никада не буду заборављене жртве које су убили припадници војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација.

Предсједник дервентског Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да су прошле 34 године од страдања на Чардаку на Васкрс 1992. године, када је требало да мјештани прислуже свијећу и помоле се Богу са породицама.

„То нам је био и биће најтежи Васкрс у животу“, рекао је Кнежевић и додао да је већина Срба тог дана убијена на кућном прагу, а злочине су починили припадници војске Хрватске, потпомогнути паравојним снагама ХВО-а и територијалном одбраном из Дервенте.

Градоначелник Игор Жунић рекао је да се данас веома тужан дан сјећања на жртве из насеља Чардак, људе који су звјерски убијени само зато што су бранили своје огњиште.

„Најгора ствар је што и послије толико година они који су најодговорнији за тај злочин нису одговарали на прави начин, али наша обавеза је да се сваке године овдје окупљамо да се сјећамо тих жртава и да оно што се десило на Чардаку никад не заборавимо“, поручио је Жунић.

Страхоте у логорима током 55 дана боравка проживио је Остоја Шарчевић, који је заробљен 26. априла 1992. године и спроведен у логор Дом ЈНА.

Он је рекао да је у заробљеништву провео 55 дана и да је побјегао са Томасовог брда 19. јуна 1992, када је погинуло осам заробљеника.

„Страшно је. Таман заборавим то све и стабилизујем се и дође позив из Суда из Сарајева и морам опет ићи присјећати се. И кад бих хтио да заборавим, не могу заборавити и нормално је да се не може заборавити јер су то биле огромне патње. Имао са 48 килограма кад сам побјегао, го до паса и бос, копао ровове“, подсјетио је Шарчевић.

У Цркви Светог апостола Томе служена је литургија, парастос и положени вијенци.