У Дервенти су обиљежене 34 године од ослобођења овог града од муслиманско-хрватских снага у Одбрамбено-отаџбинском рату у којем је, према подацима Борачке организације из овог града, погинуло 47 српских бораца.

Градоначелник Дервенте Игор Жунић рекао је да Дервента која се развија и расте, те да неће никада заборавити оне који су дали живот за њено ослобођење.

„Од оних рушевина полако постајемо модеран и лијеп град, град привреде и то треба да његујемо, да буде аманет људима који су дали живот и да генерације које долазе знају да су нам ови борци омогућили да живимо у миру и градимо Дервенту“, нагласио је Жунић.

Предсједник Борачке организације Дервента Чедо Вујичић рекао је да су операције за ослобођење Дервенте почеле 26. јуна 1992. године, а да је 30. јуна погинуо командант 27. бригаде пуковник Триво Вујић.

„Дервента је ослобођена у широј акцији за ослобађање Посавине и пробоју `Коридора`. У акцији ослобађања дијела Дервенте која је трајала десетак дана погинуло је 47 српских бораца, што је била огромна жртва“, навео је Вујичић.

Он је истакао да општина Дервента није 4. јула комплетно ослобођена, већ је то учињено 29. септембра исте године.

Ратни команданат Пантелија Ћургуз рекао је да је операција ослобођења Дервенте била једна од пресудних у Одбрамбено-отаџбинском рату.

„Ово је један од најзначајнијих датума у историји српског народа. Био сам као командант батаљона учесник и свједок тих тешких борби. Ово је био основ за све остале задатке које смо морали завршити“, нагласио је Ћургуз.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Милован Гагић рекао је да је операција ослобађања Дервенте показала колико је важно да су Срби на вријеме ослободили своја огњишта, јер се тамо гдје то није учињено догодило оно што и у Подрињу.

„Тамо гдје није била Војска Републике Српске, десили су се злочини над Србима, а али ни послије више од три године нема епилога, нема пресуда па Насер Орић и слични слободно ходају по Сарајеву и другим мјестима“, навео је Гагић.