ИНТЕРВЈУ ГРАДОНАЧЕЛНИКА МИЛОРАДА СИМИЋА
ИНТЕРВЈУ
Милорад Симић, градоначелник
Дервенту треба да учинимо још љепшом и напреднијом
Ми који доносимо одлуке морамо да развијамо планове који ће нашу средину чинити љепшом и напреднијом и чијом реализацијом ће бити задовољан велики број наших становника. Управо у том правцу иду и актуелни пројекти и пракса доношења плана капиталних улагања коју сматрам да не треба да прекидамо. Ове године у на располагању имамо 1,5 милиона марака, а идеја је да мало више средстава уложимо у пројекте који ће бити реализовани у градском подручју.
Казао је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Милорад Симић који је с нашим читаоцима подијелио мишљење о реализованим плановима, „здрављу“ градског буџета, пројектима и улагањима који тек слиједе, али и о актуелним темама попут посјете хрватског предсједника и уручења одликовања 103. бригади ХВО-а у Дервенти.
– Изградња повјерења, толеранције, па ако хоћете и суживота, није нимало једноставан, већ је врло захтјеван и дуг процес. Видите, да се изазове рат треба један или мала група неодговорних људи, а да се изгради повјерење и толеранција потребно много више. Смиривању тензија свакако би помогло да се о догађају расправља у институцијама и да се том тешком темом баве они који су изабрани и плаћени за то – поручио је Симић.
Празници су прилика да се застане и сагледа шта је од планираног реализовано, а шта тек слиједи. Које бисте остварене планове градске администрације издвојили, а који од њих тек треба да се материјализују?
– Планове можемо да дијелимо према различитим критеријумима, али према мом мишљењу, најважнији критеријум је задовољство људи. То би неко могао да назове и популизмом, али мора се водити рачуна о томе шта наши људи желе и шта ће им, осим задовољства, поправити услове живота. Због тога неки од пројеката мале вриједности, у смислу новца, имају велику вриједност у смислу задовољства људи. Међутим, ми који доносимо одлуке, морамо да водимо рачуна и о ширем контексту, да развијамо планове који ће нашу средину чинити љепшом, напреднијом, чијом реализацијом ће бити задовољан велики број наших становника. Један од таквих пројеката је осињски водовод, чијом динамиком реализације сам задовољан, ако изузмемо годину коју смо изгубили, затим то је реконструкција објекта Основне школе „Никола Тесла“, проширење капацитета вртића „Трол“, а слиједи нам изградња канализације „Луг“ за шта је припрема пројектне документације у завршној фази. Затим, слиједи изградња канализације у другим дијеловима града и тако даље.
Какво је „здравље“ градског буџета послије првог квартала 2023. године?
– Ако би тражили најкраћи одговор онда би то било да наш буџет испуњава наша очекивања и планове. Ја сам по природи штедљив и опрезан када је трошење новца у питању. Драге су ми уштеде и могућности које такав приступ нуди. У јавности се појављују информације да се локалне заједнице суочавају са мањком прихода, али ми користимо властите капацитете да избјегнемо било какве проблеме. Углавном, наш буџет је стабилан, испуњавамо све наше обавезе, а управо на сљедећој сједници Скупштине града пред одборницима ће се наћи информација о извршењу прошлогодишњег буџета. Могу рећи да смо прошле године остварили суфицит чија ће расподјела бити предмет расправе у наредном периоду.
Оно што обиљежава свако прољеће у Дервенти јесте доношење плана капиталних улагања. Можете ли наше читаоце упознати са најважнијим дијеловима овог документа?
– То је пракса коју сматрам да не треба да прекидамо, јер је најбоља потврда зрелости могућност самосталног инвестирања и самосталног одлучивања о врстама инвестиција. Ове године на располагању имамо 1,5 милиона марака, а идеја је да мало више средстава уложимо у пројекте који ће бити реализовани у градском подручју. Жеља је да милион марака опредијелимо у радове на улицама и тротоарима, а највећи такав пројекат је наставак реконструкције Улице краља Петра у којој ће бити уређено још неколико пратећих детаља. Такође, за пројектовање желимо да резервишемо 150.000 КМ, јер нам је то услов за планирање, а осталих 350.000 КМ распоредићемо на пројекте који су, такође, важни за већи број грађана.
Недавно је уговорена финална фаза изградње осињског водовода, једног од најважнијих пројеката, а у којој фази је пројекат реконструкције објекта Основне школе „Никола Тесла“, проширење вртића „Трол“…
– Улазак у финалну фазу изградње осињског водовода је дефинитивно побједа прогресивних и напредних снага над онима који напредак цијене само по остваривању личних интереса. Није тако давно било када су различити емисари ходали овим крајевима и тврдили како од тога нема ништа, како је све то превара и слично. Ево, демантовали смо их уласком у завршну фазу, а то је изградња секундарних водова који би морали да буду завршени за мање од пола године. Када је ријеч о школи, није непознаница да је и ту, као и код водовода, било тешких опструкција и да смо и у том случају изгубили годину. С тим да су, у случају школе, опструкције ишле и даље, али успјели смо да се изборимо с тим и сада је у завршној фази пројектовање и израда техничке документације, на основу које ће бити расписан тендер за извођење радова. За разлику од ова два пројекта, проширење вртића није наилазило на ту врсту проблема, али смо имали дуге и компликоване процедуре које приводимо крају и очекујемо да радови ускоро почну.
Тема која посљедњих дана заокупља велику пажњу јавности јесте посјета хрватског предсједника Зорана Милановића и одликовање 103. бригаде ХВО-а у Дервенти. Јасно је да је овај чин нанио огромну штету међунационалним односима у граду.
– Нажалост, тај догађај поново је Дервенту лансирао у први план у свим медијима и многима дао прилику да се, умјесто својим проблемима, баве нама. Ја сам за долазак предсједника Хрватске сазнао у незваничном разговору, нисам имао никакву званичну најаву и тог часа када сам сазнао, рекао сам да се мене то не тиче. Знам да се посјете страних државника уговарају и планирају на вишим нивоима и да нико од нас нити може, нити треба то да спречава. Такође, одмах сам реаговао и на одликовање и рекао, а то и сада понављам, да Дервента није мјесто да се тој бригади додијели одликовање, нити бригада која је у свом саставу имала осуђене ратне злочинце уопште треба да буде одликована. Ја лично, али и људи око мене и моји политички истомишљеници, у изградњу мира, толеранције и помирења уложили смо заиста много. Вјерујем и желим да овај догађај не поремети достигнути степен толеранције између Срба и Хрвата који живе у Дервенти. Вјерујем да, осим политичара и оних који мисле да то јесу, нико други неће имати дугорочно штету од овог што се догодило.
Шта би, према Вашем мишљењу, могло да допринесе смиривању тензија?
– Изградња повјерења, толеранције, па ако хоћете и суживота, није нимало једноставан, већ је врло захтјеван и дуг процес. Видите, да се изазове рат треба један или мала група неодговорних људи, а да се изгради повјерење и толеранција потребно много више. Смиривању тензија свакако би помогло да се о догађају расправља у институцијама и да се том тешком темом баве они који су изабрани и плаћени за то, а не да се тензија појачава доливањем уља на ватру, буђењем емоција, дирањем у незарасле ране многих и тако даље.
Која је Ваша порука, у духу празника, свим суграђанима?
– Као и увијек, желим да нам празник васкрсења Христовог донесе љубав и мир. Лични мир је необично важан, јер ако је човјек пред собом, пред својом савјешћу миран и чист, лакше ће пребродити све изазове, лакше ће разумјети другога, лакше ће опростити. Наравно, желим да сви празнике проведемо са онима који су нам драги и чије присуство нас весели, да сакупимо енергију за вријеме које је пред нама.
Улагања
Када се говори о улагањима на подручју Дервенте, могу да се чују импозантне бројке. Како је то изгледало у времену иза нас?
– Видите, за прецизан одговор на то питање требало би мало више времена, али сигурно је да можемо да говоримо о износу већем од 5,1 милион марака. Од тога је 3,83 милиона КМ властитих средстава, односно средстава која су обезбијеђена у буџету Дервенте, а остатак је стигао са виших нивоа кроз различите пројекте. Највише новца, нешто мање од два милиона, уложено је у изградњу локалних путева, а наш буџет обезбедио је 970.000 КМ, док је с виших нивоа стигло исто толико новца. Највише је, 850.000 марака, стигло од Владе Републике Српске, на чему смо им захвални. У изградњу осињског водовода уложили смо 1.175.000 КМ из буџета, а остали пројекти били су нешто мањи, ако се вриједности мјерене стотинама хиљада могу тако назвати.
_