ЈАВНА УСТАНОВА „ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ДЕРВЕНТА“

          Јавну установу „Туристичку организацију општине Дервента“ Дервента основала је Скупштина општине Дервента 2008. године, са циљем обављања послова на промоцији и унапређивању туризма општине, израду програма развоја туризма и одговарајућих планских аката, унапређивању општих услова за прихват и боравак туриста и усмјеравање и координацију активности носилаца туристичке понуде и рада на обогаћивању и подизању нивоа квалитета туристичких и комплементарних садржаја на подручју општине Дервента.

Контакт:
Јавна установа
„Туристичка организација општине Дервента“
Краља Петра I Карађорђевића бб
74 400 Дервента
387 (0) 53 334 667
tod-derventa@gmail.com

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Током године на подручју општине Дервента одржавају се бројне манифестаицја у оквиру културних догађаја „Прољеће у Дервенти“, „Студентксо љето“, „Велико Госпојински сабор“, „Октобарски дани културе” и „Никољданске“ и „Божићне свечаности“, а постоји и велики број спортских догађаја, те вјерских манифестација по дервентским селима – црквени зборови.

Креативни бувљак - Културна манифестација која има за циљ развој, популаризацију и презентовање креативних способности младих, а у оквиру манифестације се одржава и музички концерти. Манифестација се одржава на Васкрс, организатор је удружење грађана Шарло, а одржава се од 2011. године.

"Дјечији осмијех" - Фестивал хумора и дјечијег стваралаштва има за циљ развој креативности код младих. Манифестација се одржава у мају, организатор је Основна школа "19. април, а одржава се од 2005. године.

Бициклом манастирима Укринскe долине - Бициклијада има за циљ развој спортских и рекреативних активности код младих и упознавање са културно-историјским насљеђем уз долину ријеке Укрине. Манифестација се одржава крајем јуна или почетком јула, бициклијаду организује Јавна установа „Туристичка организација општине Дервента“, а одржава се од 2012. године.

Међународни сусрети песника - Прљача - Културна манифестација која има за циљ развој у унапријеђење пјесничког стваралаштва. Сусрети се организују почетком августа, организатор је Српског књижевног клуба "Вихор", а манифестација се одржава од 2001. године.

Међународна ликовна колонија Патковача - Културна манифестација која има за циљ развој и унапријеђење ликовне умјетности и заштита ријеке Укрине. Колонија се одржава у августу на излетишту Патковача на ријеци Укрини код градског насеља Дервента, организује је Удружења ликовних стваралаца "УЛИКС", а одржава се од 2004. године.

Дак бич фест - Музичка манифестација која има за циљ промоцију алтернативних музичких бендова. Концерти се одржавају у августу на излетишту Патковача, организатор је удружења грађана "Шарло", а манифестација се одржава од 2012. године.

Републичка изложба сточарства - Привредно-културна манифестаицја која има за циљ развој и вредновање пољопривреде и народног стваралаштва. Манифестација се одржава у августу у Великој Сочаници, организатор је предузеће "Лазаревић микропром", а одржава се од 2008. године.

Дервентски сајам привреде и туризма - Сајам изма за циљ развој и унапријеђење привреде и туризма. Манифестација се одржава у августу, организатор је Јавна установа "Спортско културни центар Дервента", а одржава се од 2006. године.

Дервентски вашар - Приврено- забавна манифестација, једна од најстарих манифестација у Босни и Херцеговини и један од највећих вашар у бившој Југославији. Одржава се на Велику Госпојину 28. августа, организатор свих активности је Општина Дервента, а одржава се од 1851. године. У оквиру "Дервентског вашара" одржавају се: сомијада на реци Сави, међународни турнир у одбојци на пјеску, Бата турнир у рукомету, моторијада, Вашарски куп и Фишијада.

"Босиљковање" - Међународна смотра фолклора има за циљ презентовање фолклорног стваралаштва и културе других народа и држава, дервентског публици. Манифестација се одржава у октобру, организатор манифестације је Културно-умјетничког друштва младих "КУДМ Босиљак", а одржава се од 1996. године. Етно-гастро дервентског краја - Циљ изложбе је презентација ријетких старих предмети и машине из сеоских домаћинстава, те рукотворине, храна и пиће дервентског краја, учесницима фестивала "Босиљковање". Изложба се одржава од 2012. године.

Дервента Футсал - Спортска турнир у малом фудбалу који окупља екипе из региона. Одржава се у децембру, Организатор је у Јавна установа "Спортско културни центар Дервента", а одржава се од 2000. године.

ПРИРОДНО НАСЉЕЂЕ

Дервентско природно насљеђе карактеришу ријеке, ниске планине, али и неколико специфичности као што су Водени цвијет и укрински абонос.

Сава – Ријека Сава је интернационална ријека у југоисточној Европи. У сјеверозападном дијелу општине Дервента, ријека Сава чини 10 километара дугу границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Ријека Сава пружа одличне услове за развој наутичког туризма, рекреације и спортова на води, развој риболова, а због своје пловности на одређеним дијеловима тока има велики саобраћајни значај.

Укрина – Ријека Укрина налази се у западном делу Републике Српске, Босне и Херцеговине, десна притока реке Саве, у коју се улива 3 км северно од насеља Кораће, односно 10 км југозападно од Брода. Једина је и највећа ријека која цијелим својим током од извора до ушћа тече кроз Републику Српску, а јединo градско насеље кроз који тече јесте Дервента. На ријеци се налази већи број купалишта, а ријека је погодна за риболов, а позната је по феномену Воденог цвијета и укринским абоносима.  

Водени цвијет (Ephemeroptera) - Водени цвијет је инсект чији разнобојни мужјаци и женке исцрпљени послије свадбеног ројења и полагања јаја падају на водену површину, гдје плутају попут цвјетова. Ларва воденог цвијета живи три године у глиновитом дну ријеке. У зависности од водостаја и уједначености температуре воде и копна, а током љета у периоду од пет дана, на површину ријеке прво излазе мужјаци, а потом и женке, као ларве у бјеличастим опнама. Потом долази до пресвлачења и за само неколико минута ларве постају лептири. Тада излијећу на обалу, траже чврсто тло или лист на дрвету и у току пет минута поново се пресвлаче, да би се ослобођени кошуљице нашли на отвореном и започели свој свадбени лет. Женке су нешто ситније од мужјака. Органи за варење ових инсеката су закржљали, па не могу да се хране, већ користе енергију коју су накупили као ларве на дну ријеке. Љубавни лет траје неколико часова. Оплођене женке лете још неко вријеме, а потом се спуштају на површину воде, гдје полажу у просјеку 7.000 јајашаца, која брзо падају на дно ријеке. За двије до три недјеље излегу се ларве, које се укопавају у глиновити дио корита ријеке и ту остају три године. За то вријеме, пресвлаче се око 20 пута, а храну и кисеоник узимају из воде. На Укрини су утврђене три врсте Ephemeroptera: Heptagenia lateralis, Rhithrogena semicolorata и Beatis sp. Појава воденог цвијета на Укрини назива се „Цвјетање Укрине“. Појављује се почетком или средином августа, што представља посебну атракцију и природну појаву која се ријетко сусреће на ријекама. Највећи проблем је изловљавање ових инсеката прије него што се паре и положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак.  

Укрински абонос - Абонос је фосилно дрво храста лужњака (lat. Quercus robur) које је хиљадама година сазријевало у ријечном муљу, без присуства ваздуха, те је мјењајући своје особине временом постајало чвршће, тврђе, отпорније, трајније и теже. Абоноси су заступљени у средњем и доњем току ријеке Укрине, често красе ријечне обале и корита. Укрински абоноси нису велики и стари као они који се налазе у Сави и Босни, али су ипак значајно су природно добро које је потребно сачувати од уништавања.  

Mотајица - Мотајица је ниска планина сјеверне Босне са највишим врхом Градина (652 м). Смјештена је између ријека Саве на сјеверу, Укрине на истоку, Врбаса на западу и рјечица Повелић, Лепеница и Јадовица на југу. Највећи дио планине налази се у општини Србац, а мањи дио, односно мотајичко побрђе налази се у општинама Дервента и Прњавор. Планина је прекривена највећим дијелом шумама храста и букве, а има нешто и црногорице. Бројни су археолошки локалитети на подручју планине, а планина је често служила за сакривање током устанака и ратова. Насеља су концентрисана на ободу планине. Мотајица је погодна за развој ловног, излетничког и рекреационог туризма.  

Вучјак - Вучјак је брдовита област сјеверне Босне, односно посавског побрђа. Смјештена је између ријека Саве на сјеверу, Босне на истоку и Укрине и Иванског поља на западу, те рјечице Величанке на југу. Вучјак се налази у општини Дервента, Брод, Модрича, Добој, Вукосавље и Оџак. Највиши врх je брдо Максимског (368 м), а прекривена је шумама букве, храста и граба. Подручје је познато по Поп-Јовичиној буни из 1834. године и по операције Коридор живота из 1992. године. Вучјак је погодан за ловни, излетнички и рекреативни туризам.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ

Културно-историјско насљеђе, археолошки локалитети, етнолошка добра значајан су туристички ресурс општине Дервента. Најзначајни археолошки локалитети су Високо брдо - палеолитска станица, неолитско и енеолитско насеље у Горњој Лупљаници; Вис - илирска градина у Модрану, Сватовско гребље - средњовјековна некропола са исписаним мрамором; Сватовско гребље - средњовјековна некропола са исцртаним мрамором у Великој Сочаници и Културно-историјски комплекс Детлак.

Културно-историјски комплекс Детлак – Комплекс чине манастирска црква са средњовјековном некрополом, амбаринама и пећином. Амбарине у Доњем Детлаку чине 23 рупе у камену, смјештене на косој каменитој стијени у непосредној близини православне манастирске цркве Светог Илије у Доњем Детлаку и локалног пута кроз Доњи Детлак. Локалитет је удаљен 13 километара од градског насеља Дервента. Дубина амбарина је од 1,5 до 2,8 метра, средине широке од један до 1,8 метара и ширине отвора од 0,45 до 0,60 метара. Пећина је удубљење у стијени која су створена радом људских руку, а која подсјећају на олтарски простор неке богомоље. Највјероватније да се на овом локалитету налазила монашка испосница или мањи вјерски објекат. Средњовјековну некрополу чини мрамор са уцртаним Андријиним крстом, а највјероватније је подигнут некој истакнутој личности.

Музејска збирка – У Јавној установи – Народној библиотеци „Бранко Радичевић“, која се налази у центру градског насеља Дервента, налази се музејска збирка. Етнолошки дио збирке чине предмети сеоског и градског покућства, археолошко–геолошки дио чине артефакти са археолошких локалитета и различите стијене и минерали, а историјски дио збирке чине предмети и документи из прошлости.  

ВЈЕРСКИ ТУРИЗАМ

На подручју општине постоји већи број вјерских објеката који представљају, због својих културно-историјских или вјерских добара, значајну туристичку вриједност.

Манастир Покрова Пресвете Богородице- Манастир, задужбина породице Ђекић, налази у селу Доња Бишња, недалеко од локалног пута Дервента-Календеровци. Удаљен је 5 километара од градског насеља Дервенте. Манастирски комплекс чине манастирска црква Покрова пресвете Богородице освештана 2006. године, параклис светог Николе освештан 2013. године, те двоспратни конак, економска зграда, стара кућа са музејском збирком и воћњак са 1.800 садница јабуке и крушке. У манастирској дестилерији производи се ракија од крушке и шљиве, те ликер од вишње.

Манастирска црква светог Илије- Манастирска црква налази се у селу Доњи Детлак. Удаљена је од градског насеља Дервента 14 километара и два километра од магистралног пута Дервента – Прњавор. Манастирски комплекс чине једнобродна црква освештана 1913. године, обновљена и поново освештана 2010. године; парохијски дом изграђен 1998. године и дограђени манастирски конак освештан 2012. године; гробље са мрамором из 15. вијека; црквена зграда гдје је била смјештена школа; љетниковца, а недалеко од цркве налазе се амбарине и локалитет Ћелија. Цијели комплекс је 2010. године проглашен културно-историјским добром.

Црква Успења Пресвете Богородице- Остаци миниране цркве Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина налазе се у Српској вароши, између локалног пута Дервента - Календеровци и пута од Српске Вароши према центру градског насеља Дервента. Црква је грађена од 1851. до 1855. године, а освештана 1862. године. У периоду свог настанка била је највећа православна богомоља у Босни, а у оквиру црквене општине постојала је и српска школа. Срушена је на Спасовдан, 4. јуна 1992. године.

Саборни и спомен храм Успења Пресвете Богородице- Саборни и спомен храм Успења Пресвете Богородице налази се у центру градског насеља Дервента, на Тргу православља. Храм је посвећен свим погинулим српским војницима протеклих отаџбинских ратова, а освештан је 2010. године. Једнобродна грађевина рашког је стила, димензије 27 x 24 метра. Објекат је једноставан, монументалан са једном централном куполом висине 27 метара, звоником висине 47 метара и криптом у основи. Црква је саливена од бетона, обложена са унутрашње стране опеком и покривена бакром. Порту храма чине уређене пјешачке стазе и цвијећњаци.

Црква Св. Великомученика Цара Лазара Српског- Црква светог великомученика цара Лазара Српског се налази у селу Појезна. Смјештена је у централном дијелу села, 24 километра удаљена је од градског насеља Дервенте. Једнобродна црква освештана је 1968. године, а обновљена 2007. године. Раније на истом мјесту постојала је Црква светог Николе срушена 1892. године и Црква светог Илије изграђена 1895. године, а срушена 1968. године.

Црква Св. Преподобног Сисоја Великог- Црква Преподобног Сисоја Великог је завјетна црква у селу Мишковци. Смјештена је на јужној падини брда Вис, у сеоском гробљу, а поред сеоског пута Мишковци - Трстенци. Удаљена је девет километара од општинског центра, и један километар од магистралног пута Дервента – Прњавор. Црква је изграђена 1979. године на локацији раније црквице (ћелије). Сваке годние, на празник Светог Сисоје 19. јула, у цркву на молитву долази велики број православних вјерника.

Парохијска Црква Св. Вазнесења Господњег- Црква Вазнесења Господњег налази се у селу Велика Сочаница, а удаљена је 14 километара од градског насеља Дервенте. Једнобродна црква, димензија 21 х 9,50, грађена је од 1922. до 1934. године, а освештана 1936. године. У цркви је 2004. године мироточила икона Светог Николе , а у цркви се чува мањи број старих књига, сасуда и икона.

Самостан Плехан- Самостан Плехан смјештен је на брду Плехан (315) у селу Ковачевци, девет километара југоисточно од градског насеља Дервенте. Ферман за градњу издат је 1850. године, а градња цркве трајала је од 1869. до 1874. године, а самостан је грађен од 1870. до 1874. године. Изграђена црква била је малена, па се нова, већа црква се од 1898. до 1902. године. Објекат је био у неороманичком стилу са тробродним простором и са два низа ступова са полукружном апсидом и кором, те са два торња који су изграђени 1904. године. Црква је осликана 1909. године, а истицала се композиција Навјештење, те витражи и мозаици. Нова зграда самостана изграђена је 1932. године. Црква и самостан срушени су у рату 1992. године, а у току је њихова обнова.

Црква Светог Јураја Мученика- Црква се налази у центру градског насеља Дервента. Изграђена је 1977. године, срушена у рату 1992. године, а обновљена је 2008. године. На истом мјесту раније се налазила католичка црква светог Винка изграђена је 1882. године, а срушена у Другом свјетском рату. Црква је обновљена послије рата, а страдала је у потресу 1969. године.

Градска џамија- Градска џамија или Али-агина џамија смјештена у центру градског насеља Дервенте. Џамија је основана крајем 16. вијека, а налазила се центру некадашње дервентске тврђаве. Објекат је реконструисан 2005. године и отворен 2011. године. Грађевина има два појаса прозорских отвора и покривена је четвероводним кровом, а поред џамије налазило се изграђено осмоугаоно турбе.

Долњачка џамија- Долњачка џамија је смјештенa 150 метара сјевероисточно од центра грдског насеља Дервента. Џамију је основана крајем 16. вијека, а објекат је реконструисан 2012. године. Џамија је квадратног облика са куполом изнад средишњег простора и дрвеном мунаром. Џамија је националани споменик БиХ.

СЕОСКИ ТУРИЗАМ

На подручју општине Дервента, постоје добри услови за развој сеоског туризма, као што су очувана природа, чист ваздух, богато етно-културно наслијеђе, гастрономија, могућности за одмор, шетњу и рекреацију, те близина културно-историјских споменика. Од понуде на селу истичу се смјештај на селу излетишта, воденице, етно-поставке и стари занати.

Смјештај Дармил– Смјештај на селу, власништво Боре Благојевића, се налази у селу Велика Сочаница, уз локални пут Дервента Осиња. Смјештај чине двије трокреветне и једна двокреветна соба, купатило и остава у приземљу, те једна двокреветна и једна трокреветна соба, трпезарија и купатило на спрату.

Смјештај Недић– Смјештај на селу, власништво Здраква Недића, се налази у селу Трстенци , у близини магистралног пута Дервента-Србац и ријеке Саве. Смјештај чине три собе капацитета осам лежаја, те сала за ручавање, дневни боравак и билијар салон.

Излетиште Надеша- Излетиште, власништво Ненада Кукића, се налази 27 километара од градског насеља Дервента, односно недалеко од сеоског центра Осиње и сеоске цркве. Излетиште чине стара риглована кућа, четири кијера, видиковац са столом и клупама за сједење, те стара воловска кола и оруђа за обраду земље, те вртешка и тобоган за дјецу. У првом кијеру налази се предмети које су користиле жене на селу у прошлости: натра, прибор за прање веша, обраду лана и конопље и други. У другом кијеру налазе се предмети који су користили мушкарци, а истичу се: стари радни сто и алат за обраду дрвета. Трећи кијер посвећен је Нади Кукићу, брату власника одморишта, који је страдао у рату 1992-95. У старој риглованој кући се налазе примјерци мушке и женске народне ношње, стари кревет, ормар из 1938. године, музички инструменти, те огњиште са разним кућним предметима: синија, чанак и дрвене кашике и слично.

„Докића млин”- Воденица, власништво Бранка Докића, налази се на рјечици Лупљаници, у селу Горњи Календеровци. Изграђена је 1907. године, а обновљена 2010. године. Уз Воденицу се налазе брана, неколико мостића преко акумулације, брвнара у изградњи, љетниковац , те простор за одмор и рекреацију.

„Стевића млин”- Воденица, власништво Милована Миловановића, налази се на ријеци Укрини у селу Дријен и једина је сачувана воденица на Укрини. Изграђена је 19. вијека, обновљена 1975. године, а реконструисана 2010. године.

Завичајна кућа породице Ђекић- Етно поставка, власништво Славка Ђекића, налази се у селу Жеравац, седам километара од градског насеља Дервента, одноно 500 метара од магистралног пута Дервента – Брод. У старој породичној кући налази се велики број старих предмета из прошлости, а поред куће се налазе два кијера са старим предметима.

Жикин ранч– Етно поставка, властништво Живка Катанића, налази се у селу Церани, 20 километара од градског насеља Дервента. Поставку чине велики број предмета и оруђа карактеристичних за ово подручје, а који су коришћени у прошлости у сеоским домаћинствима.

ЛОВ И РИБОЛОВ

Конфигурација терена, распрострањеност водних токова и значајна вегетација пружају повољне услове за развој ловног и риболовног туризма. На подручју општине налази се ловиште „Мотајица“ којим газдује Ловачко удружење „Мотајица“. Риболов се одвија на ријекама Укрини и Сави, а у надлежности је Спортско риболовног друштва „Укрина”.

Лов - Ловиште "Мотајица" површине је 50.782. хектара, налази се у средишњем сјеверном дијелу Републике Српске, највећим дијелом у општини Дервента и мањим дијелом у општини Добој и Србац. Ловиште је највећим дијелом равничаског карактера, надморске висине 90 до 330 метара, омеђено падинама планина Мотајице, Вучијака и Kрњина и водотоцма Саве, Укрине и Илове. Ловиште је испресијецано магистралним, регионалним и локалним путевима којима је обезбијеђен приступ у сваки дио ловишта. Око 49 % ловишта су оранице, 23 % шума и шикара, 7 % ливада и пашњаци, 5 % воћњацу и виногради, те 16 % осталих површина. Од животињских врста које су погодне за лов у ловишту су заступљени: срна, зец, дивља свиња, дивља патка, дивљи голуб, фазан, шумска шљука и пољска јаребица, те предатори - лисице, куне, дивље мачке и јастребови. Ловиште се константно насељава фазаном и дивљим зецом, врши се прихрана дивљачи у зимским условима и своди бројност предатора на подношљиву мјеру. Ловиште је интерно подељено у једанаест површина о којима бригу воде ловачке секције и покривено довољним бројем ловноузгојних и ловнотехничких објеката - хранилишта и солила за високу дивљач, високих чека, ловачких колиба и ловачких кућа. На Бабином брду изграђен је централни објекат за прихрану и узгој фазанских пилића површине 2,5 дунума, капацитета до 1.500 фазанских пилића који се након прихране расподјељују секцијама за насељавање ловишта. Чланови ловачког удружења који испуњавају законске услове за извођење лова имају право лова на комплетној површини ловишта дозвољеној за лов, чланови Ловачког савеза Републике Српске такође могу ловити као ловци-гости удружења и страни ловци који се баве спортским ловом могу ловити на подручју ловишта уз прописане одређене услове.

Ловачко удружење "Мотајица" Дервента основано је послије Другог свјетског рата, а броји око 600 чланова.


Ловачко удружење „Мотајица“ Дервента;
Цара Лазара 33, 
74 400 Дервента
00 387 (0)53 333 302 
www.lu-motajica.org 
lovackod@teol.net

Риболов - На подручју општине Дервента, риболов се одвија на ријекама Укрини и Сави. Уређена рибарска стаза налази се на Сави у Трстенцима и пружа одличне услове за такмичења. Најзаступљеније врсте риба у ријеци Укрини и Сави су: амерички сомић, сом, амур, бабушка, бјелица, балавац, буцов, бркица, црвенперка, чиков, деверика, гргеч, јез, клен, кечига, караш, кркуша, мрена, носара, пеш, плиска, плотица, сапача, смуђ, сунчаница, шаран, шкобаљ, штука, толстолобик, уклија, вијун, вретенац и друге.

Спортско риболовно друштво „Укрина” из Дервенте је основано 1946. године, а броји око 600 чланова.


Спортско риболовно друштво „Укрина“ Дервента
Краља Петра 44,
74 400 Дервента 
00 387 (0)53 334 667
www.bistrobih.ba

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Дервента је средина са богатом спортском традицијом, а спортску и рекреативну инфраструктуру чине спортска дворана, базени са спортским теренима, фудбалски стадион и рукометно игралиште, те већи број мањих игралишта и спортских сала.

Спортско-културни центар Дервента - Спортска дворана налази се на улазу у градско насеље Дервенту из правца Прњавора и Српца. Репрезентативни објекат површине је 6.250 м2, а капацитет спортске дворане је 3.000 посјетилаца. Поред спортских активности у установи се одржавају културно-забавне манифестације. Традиционалне манифестације, које се организују у СКЦ Дервента су: Сајам привреде и туризма у склопу традиционалног Дервентског вашара, Новогодишњи турнир у малом фудбалу - Футсал, Спортске радничке игре, традиционални Фестивал изворне пјесме, Интер-фолк фест као и друге значајне манифестације.

Спортско-рекреативни центар „Олимп“ – Центар, власништво Андрије Бјелошевића, налази се на лијевој обали Укрине, уз саму ријеку и градски парк. Центар чине олимпијски базен димензија 50 m x 22 m и дубине од 1,8 до 4,5 метара; средњи рекреативни базен димензија 25 m x 15 m и дубине 1,65 метара; мали дјечији базен елипсастог облика са одговарајућом дубином за дјецу; игралиште за рукомет, одбојку, кошарку и мали фудбал; тениски терен, куглана и кафе бар.

УГОСТИТЕЉСТВО

 

Традиционална исхрана представља значајан и интересантан сегмент дервентске туристичке понуде, a дервентски крај има добре услове за узгој шљиве и винове лозе, од којих се добијају квалитетне ракије и вина.

Традиционална храна - Основа исхране која је карактеристична за дервентски крај у прошлости била је хљеб, а бесквасни хљеб називао се погача, хљеб од кукурузног брашна назива се куруза или кукуруза. Бунгур је врста каше која се некада припремала од пшеничних зрна уситњених пребијањем, која се кувају и зачињавају. Јагле су се кувале од пребијеног кукурузног зрневља заливеног млијеком. Скроб је врста ријетке каше, која се кува од сваке врсте брашна тако што се у воду која кључа досипа брашно и мијеша, ако се кува гушће и дода се маст или масни сир, онда је то цицвара, а ако се кува од кукурузног брашна, онда је то пура. Кешке је јело које се припремало само о празницима тако што се са бунгуром од пшеничног зрневља стављала цијела кокош и то би се кувало док се не одвоји месо од костију, које би се потом вадиле, а смјеса зачињавала и потом јела. Пријеснац се прави од рјеђег замијешеног тијеста од пшеничног или кукурузног брашна, додају се сир или кисели кајмак, па се то испече, а потом прелије кајмаком. Пита направљена само од печених кора називала се гужвара, а посебна врста пите је груша, која се прави од грушевине, млијека које је измужено након што се крава отелила.

Пиће- „Ресторан Еден“, власништво Бошка Асентића из Босанских Лужана производи шљивовицу, јабуковачу и крушковачу, а добитници су бројних награда за квалитет. „Дарс-воће“ у Куљеновцима, власништво Драге Ножице, производи јабуковачу, сеоско домаћинство Душка Јеврића производи шљивовицу – Сабор и сеоско домаћинство Мире Асентића из Куљеноваца производи Куљеновачку шљивовицу, јабуковачу и крушковачу. У дестилерији манастира у Доњој Бишњи производи се крушковача – виљамовка и ликер од вишања. У самостану на Плехану производи се траварица Плеханка. Производњом вина бави се „Виногради Кузмановић”, власништво Пере Кузмановића из Мишинаца, а бијело и црно.

Храна и пића се могу конзумирати у бројним кафићима и ресторанима у Дервенти. Од кафе барова у центру Дервенте истичу се: Тријумф, Гинис (Guinness), Галвинг (Gullwing), Рио бар, Грал, Кју (Q), „М“, Вагабонд, Елком, Фeмили (Family), Хипер Корт, Дел Капо (Del Capo), Кобра (Cobra) и Париз (Paris). Осим ресторана који се налазе у оквиру хотела и мотела, на подручју Дервенте истичу се и други ресторани:
„Ловац“, Дервента
„Наполи“, Дервента, 
„Нада“, Дервента, 
„Биг Бен“, Дервентски Луг
„Коктел“, Дервентски Луг
„Стари Храст“, Босански Лужани, 
„Стари Млин“, Горњи Календеровци
„Мара и лоле“, Босански Лужани.

СМЈЕШТАЈ


Бисер Хотел
Краља Петра I бб, Дервента
387 (0) 53 310 810; +387 (0) 53 310 811
www.hotelbiser.net
hotelbiser@gmail.com  
Мотел “Двор” 
Светог Саве 5, Дервента 
74 400 Дервента, РС, БиХ 
387 (0) 53 334 555; 387 (0) 53 331-905
www.moteldvor.net
moteldvor@gmail.com   
Мотел “Бабино Брдо”
Магистрални пут Дервента - Србац
387 (0) 53 312 290; 387 (0) 53 312 300
www.babinobrdo.net  
Пансион Карибик
Цара Лазара 6, Дервента
387 (0) 66 401 112; 387 (0) 65 381 612 
387 (0) 53 331 848 
caribic2011@hotmail.rs  
Пансион Шљука
Симе Шолаје бб, Дервента
387 (0) 53 333 544