ЗВАНИЧНА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ОПШТИНЕ ДЕРВЕНТА

Конкурси и огласи





Спорт



Вријеме

ПРИРОДНО НАСЉЕЂЕ


Дервентско природно насљеђе карактеришу ријеке, ниске планине, али и неколико специфичности као што су Водени цвијет и укрински абонос.

Сава Ријека Сава је интернационална ријека у југоисточној Европи. У сјеверозападном дијелу општине Дервента, ријека Сава чини 10 километара дугу границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Ријека Сава пружа одличне услове за развој наутичког туризма, рекреације и спортова на води, развој риболова, а због своје пловности на одређеним дијеловима тока има велики саобраћајни значај.

Укрина Ријека Укрина налази се у западном делу Републике Српске, Босне и Херцеговине, десна притока реке Саве, у коју се улива 3 км северно од насеља Кораће, односно 10 км југозападно од Брода. Једина је и највећа ријека која цијелим својим током од извора до ушћа тече кроз Републику Српску, а јединo градско насеље кроз који тече јесте Дервента. На ријеци се налази већи број купалишта, а ријека је погодна за риболов, а позната је по феномену Воденог цвијета и укринским абоносима.
 

Водени цвијет (Ephemeroptera) - Водени цвијет је инсект чији разнобојни мужјаци и женке исцрпљени послије свадбеног ројења и полагања јаја падају на водену површину, гдје плутају попут цвјетова. Ларва воденог цвијета живи три године у глиновитом дну ријеке. У зависности од водостаја и уједначености температуре воде и копна, а током љета у периоду од пет дана, на површину ријеке прво излазе мужјаци, а потом и женке, као ларве у бјеличастим опнама. Потом долази до пресвлачења и за само неколико минута ларве постају лептири. Тада излијећу на обалу, траже чврсто тло или лист на дрвету и у току пет минута поново се пресвлаче, да би се ослобођени кошуљице нашли на отвореном и започели свој свадбени лет. Женке су нешто ситније од мужјака. Органи за варење ових инсеката су закржљали, па не могу да се хране, већ користе енергију коју су накупили као ларве на дну ријеке. Љубавни лет траје неколико часова. Оплођене женке лете још неко вријеме, а потом се спуштају на површину воде, гдје полажу у просјеку 7.000 јајашаца, која брзо падају на дно ријеке. За двије до три недјеље излегу се ларве, које се укопавају у глиновити дио корита ријеке и ту остају три године. За то вријеме, пресвлаче се око 20 пута, а храну и кисеоник узимају из воде.
На Укрини су утврђене три врсте Ephemeroptera: Heptagenia lateralis, Rhithrogena semicolorata и Beatis sp. Појава воденог цвијета на Укрини назива се Цвјетање Укрине. Појављује се почетком или средином августа, што представља посебну атракцију и природну појаву која се ријетко сусреће на ријекама. Највећи проблем је изловљавање ових инсеката прије него што се паре и положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак.
 

Укрински абонос - Абонос је фосилно дрво храста лужњака (lat. Quercus robur) које је хиљадама година сазријевало у ријечном муљу, без присуства ваздуха, те је мјењајући своје особине временом постајало чвршће, тврђе, отпорније, трајније и теже. Абоноси су заступљени у средњем и доњем току ријеке Укрине, често красе ријечне обале и корита. Укрински абоноси нису велики и стари као они који се налазе у Сави и Босни, али су ипак значајно су природно добро које је потребно сачувати од уништавања.
 

Mотајица - Мотајица је ниска планина сјеверне Босне са највишим врхом Градина (652 м). Смјештена је између ријека Саве на сјеверу, Укрине на истоку, Врбаса на западу и рјечица Повелић, Лепеница и Јадовица на југу. Највећи дио планине налази се у општини Србац, а мањи дио, односно мотајичко побрђе налази се у општинама Дервента и Прњавор. Планина је прекривена највећим дијелом шумама храста и букве, а има нешто и црногорице. Бројни су археолошки локалитети на подручју планине, а планина је често служила за сакривање током устанака и ратова. Насеља су концентрисана на ободу планине. Мотајица је погодна за развој ловног, излетничког и рекреационог туризма.
 

Вучјак - Вучјак је брдовита област сјеверне Босне, односно посавског побрђа. Смјештена је између ријека Саве на сјеверу, Босне на истоку и Укрине и Иванског поља на западу, те рјечице Величанке на југу. Вучјак се налази у општини Дервента, Брод, Модрича, Добој, Вукосавље и Оџак. Највиши врх je брдо Максимског (368 м), а прекривена је шумама букве, храста и граба. Подручје је познато по Поп-Јовичиној буни из 1834. године и по операције Коридор живота из 1992. године. Вучјак је погодан за ловни, излетнички и рекреативни туризам.



: 3019

Назад
Врх странице
Буџет



Скупштински материјал



Јавне расправе







Линкови

Grb Општина Дервента
ЈИБ: 4400164060007
Шифра: 027
Жиро рачун:
5550080125200339

Контактне информације
Адреса: Трг ослобођења 3
Телефон: +387 53 315 106
Факс: +387 53 315 105

Email: info@derventa.ba
Сервисне информације